Studija otkriva: Nivo obrazovanja u Austriji „nasledan“

Dugoročna studija pokazuje da je nivo obrazovanja u Austriji nasledan, jer obrazovna dostignuća roditelja posebno oblikuju obrazovni put njihove dece.

Bilo da je u pitanju srednja škola, zanat ili kasnije studije u Austriji, obrazovni put deteta u velikoj meri zavisi od obrazovnih dostignuća njegovih roditelja.

Dugoročna studija Instituta za napredne studije (IHS) pokazuje da ovaj faktor ima znatno veću težinu nego, na primer, pol, mesto stanovanja ili migraciono poreklo.

„Ovo pokazuje da smo svi u istom obrazovnom sistemu, ali u zavisnosti od našeg društvenog porekla, živimo u potpuno različitim obrazovnim svetovima“, kaže autor studije i stručnjak za obrazovanje IHS-a Mario Steiner.

Prema podacima studije, razlike počinju rano i povećavaju se tokom školovanja.

Do 22. godine, 59 procenata dece čiji roditelji imaju fakultetsku diplomu, i sami su upisali fakultet. Za decu roditelja nižeg obrazovnog nivoa, ta brojka je 11 procenata.

Prema studiji, razlike su manje izražene kada je u pitanju migraciona pozadina.

Sa 16 godina, 54 odsto mladih ljudi bez migracione pozadine pohađa školu koja vodi do kvalifikacija za upis na univerzitet.

Među mladima prve generacije imigranata, ta brojka je 39 odsto, a u drugoj generaciji već 47 odsto.

Štajner stoga smatra da je previše pojednostavljeno kategorisati ljude sa migracionom pozadinom kao ugroženu grupu. Detaljnije ispitivanje njihovih socio-ekonomskih okolnosti je ključno.

Za ovog stručnjaka za obrazovanje, rezultati pokazuju snažan „međugeneracijski prenos obrazovnih mogućnosti“. Kao kontrameru, on preporučuje značajno proširenje škola koje rade ceo dan, što bi moglo da smanji značaj podrške od kuće.

„Od dece čiji roditelji imaju najviše obaveznu diplomu o završenoj školi, mnoga uspevaju da završe zanat – čime postižu uzlaznu društvenu mobilnost kroz obrazovanje – ali ostaju uglavnom isključena iz visokog obrazovanja“, kaže Steiner.

Različiti obrazovni putevi su takođe evidentni između devojčica i dečaka. Devojčice češće preko srednjih škola idu na fakultet, dok dečaci češće prelaze iz osnovne škole na zanate.

Sa 13 godina, tri procenta dečaka pohađa školu za decu sa posebnim potrebama, u poređenju sa jednim procentom devojčica. Uz to, podaci kažu da je 36 procenata dečaka i 20 procenata devojčica na zanatu.

Odnos je obrnut kada je reč o univerzitetskim studijama: 32 procenta mladih žena studira, u poređenju sa 24 procenta mladića.

Prema studiji, kasnije razlike između bivših učenika sa posebnim potrebama i dece iz redovnog školskog sistema su posebno izražene.

Od onih koji su pohađali posebnu školu za specijalno obrazovanje tokom obaveznog školovanja, 50 procenata je daleko od tržišta rada, neaktivno ili nezaposleno do 23. godine.

Nakon pohađanja integrisane škole za specijalno obrazovanje, ova brojka pada na 25 procenata. Među mladim odraslima koji su pohađali redovan školski sistem, ta brojka je jedanaest procenata.