Svaki deseti Austrijanac poriče klimatske promene

Leto se polako završava i ovo će ući u istoriju kao jedno od najtoplijih i nasušnijih. Ipak, ni to kao da nije bilo dovoljno, pa su Austrijanci i dalje skeptični prema klimatskim promenama.

Tako 16 odsto Austrijanaca poriče klimatske promene – 10 odsto veruje da one ne postoje, do je šest odsto neodlučno, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „EY Climate Protection Barometer 2026“.

Troje od četvoro ispitanih su veoma zabrinuti zbog posledica klimatskih promena.

Čak 73 odsto onih koji veruju da su klimatske promene stvarne – veoma su ili donekle zabrinuti zbog njihovih posledica po Austriju. Ta zabrinutost je još izraženija među ženama (77 odsto), osobama od 16 do 29 godina (80 odsto), stanovnicima Beča (78 odsto) i ispitanicima sa srednjoškolskom diplomom (80 odsto).

Svega jedan odsto ispitanih ne vidi uticaj klimatskih promena na Austriju, dok 79 odsto očekuje da će efekti klimatskih promena snažno ili veoma snažno pogoditi Austriju u narednih deset godina.

Među ženama, ova brojka je još veća i iznosi 82 odsto.

Uprkos ovom visokom nivou zabrinutosti, zaštita klime i životne sredine nalazi se tek na petom mestu među najvažnijim političkim izazovima.

Trećina ispitanih (28 odsto) smatra da je zaštita klime među tri najvažnije političke brige. Mnogo češće se pominju borba protiv inflacije (51 odsto), proširenje sistema zdravstvene zaštite i dugoročne nege (43 odsto), smanjenje imigracije (40 odsto) i pristupačno stanovanje (33 odsto).

„Činjenica da se zaštita klime po važnosti nalazi iza inflacije, zdravstvene zaštite i stanovanja ne znači da je manje važna ljudima. Umesto toga, otkriva klasičan obrazac – akutna zabrinutost zbog troškova ima prednost nad problemom čije će posledice mnogi osetiti u svakodnevnom životu tek na srednji rok. Visok nivo podrške većem političkom angažovanju pokazuje da očekivanja za doslednu klimatsku politiku ostaju jaka“, kaže Willibald Kaltenbrunner, partner u „EY Denkstatt“.

Osećaju sušu i nestašicu vode

Na pitanje o specifičnim posledicama klimatskih promena, ispitanici prvenstveno navode sušu i nestašicu vode – troje da od četvoro ih vidi kao veliku ili veoma veliku pretnju Austriji. Ekstremna vrućina je na drugom mestu sa 63 odsto.

Često se pominju i rastući troškovi života zbog klimatskih događaja i šumskih požara (oba po 49 odsto).

To znači da ispitanici povezuju klimatske promene ne samo sa ekološkim rizicima, već sve više i sa ekonomskim uticajima i ograničenjima u svakodnevnom životu.

Istraživanje pokazuje i da 55 odsto veruje da su klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem, 38 odsto vidi kombinaciju prirodnih i ljudskih uticaja, a šest odsto veruje da su pretežno prirodno uzrokovane.

„Rezultati pokazuju da stanovništvo sve više doživljava posledice klimatskih promena u konkretnom smislu. Pitanja poput dostupnosti vode, infrastrukture i bezbednosti snabdevanja sve više dolaze u prvi plan. Ovo pomera debatu sa apstraktne zaštite klime na pitanje kako se Austrija priprema za posledice klimatskih promena“, kaže Kaltenbrunner.

Odgovornost na političarima

Upitani o odgovornosti za klimatske promene i zaštitu životne sredine, ispitanici kao odgovorne vide pre svega političare – 44 odsto ih navodi kao najvažnijeg igrača. Zatim slede kompanije sa 24 odsto i sami građani sa 21 odsto.

Očekivanja od donosilaca političkih odluka su shodno tome visoka – skoro tri četvrtine Austrijanaca (73 odsto) veruje da bi zaštiti klime i životne sredine trebalo dati veći prioritet, dok je 22 odsto (donekle) protiv.

Ispitanici očekuju da će političari ulagati u infrastrukturu otpornu na klimatske promene.

U tom smislu, 59 odsto njih navodi prilagođavanje infrastrukture posledicama klimatskih promena kao ključnu meru. Skoro polovina (49 odsto) poziva na veću podršku obnovljivim izvorima energije, a 46 odsto želi jasne i dugoročno predvidljive okvirne uslove za preduzeća.

„Važno je napomenuti da javnost ne samo da zahteva veću posvećenost, već ima i veoma specifična očekivanja. Očekuju se ulaganja u infrastrukturu, širenje obnovljivih izvora energije i pouzdani okvirni uslovi za preduzeća. Klimatska politika se stoga sve više doživljava kao pitanje lokacije i konkurentnosti“, kaže Kaltenbrunner.

Birači FPÖ posebno skeptični

Koliko se klimatske promene doživljavaju kao problem usko je povezano sa političkim preferencijama, pa su tako birači Slobodarske partije Austrije (FPÖ) posebno skeptični.

Među ispitanicima koji poriču postojanje klimatskih promena, 68 odsto bi glasalo za Slobodarsku partiju Austrije na parlamentarnim izborima.

Sličan obrazac se pojavljuje i u pogledu nivoa zabrinutosti – u grupi sa veoma visokim nivoom zabrinutosti, 28 odsto favorizuje Zelene, a samo 11 odsto Slobodarsku partiju Austrije.

U grupi sa malom ili nikakvom zabrinutošću, odnos je obrnut – 50 odsto navodi Slobodarsku partiju Austrije, a jedan odsto Zelene.

Očekivanja od političara variraju u skladu sa tim – 97 odsto ispitanika koji preferiraju Zelene, 88 odsto onih koji preferiraju Socijaldemokratsku partiju Austrije (SPÖ) i 80 odsto onih koji preferiraju Austrijsku narodnu partiju (ÖVP) zahtevaju veći prioritet za zaštitu klime i životne sredine.

Među ispitanicima koji preferiraju Slobodarsku partiju Austrije, 52 odsto podržava ovo – što znači da čak i u ovoj grupi većina zagovara veći naglasak na zaštiti klime.