Svaki drugi Austrijanac ne želi muslimane za komšije

Svaki drugi Austrijanac se oseća uznemireno kada bi mu muslimani bile direktne komšije, proizilazi iz istraživanja javnog mnjenja Austrijskog integracionog fonda (ÖIF).

Na pitanje šta ima najveći negativan uticaj na društvenu koheziju, 52 odsto ispitanih je navelo politički islam, koji je po značaju odmah posle „lažnih vesti“ (54 odsto), izjednačen sa ratovima i terorizmom.

„Migraciona kretanja velikih razmera“ (51 odsto) takođe brinu većinu Austrijanaca.

Broj onih koji su zabrinuti zbog digitalizacije i veštačke inteligencije naglo je porastao na 28 odsto.

U anketi koju je sproveo Peter Hajek Public Opinion Strategies GmbH nešto manje od polovine je ocenilo društvenu koheziju kao dobru ili veoma dobru, ali se isti broj sa tim nije saglasio.

Tri četvrtine ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog kulturnog identiteta.

Pre osam godina, ove zabrinutosti je delilo 57 odsto ispitanih, dok je 2024. godine taj broj porastao na 70 procenata.

Kontakt sa migranitma

U studiji su ispitanici odgovarali na pitanje gde i koliko često imaju „kontakt sa migrantima“. Mlađi ljudi koji žive u gradovima i oni sa višim nivoom obrazovanja prijavili su znatno redovniji kontakt u skoro svim oblastima života. Nasuprot tome, ljudi sa „kritičkim stavom prema migraciji“ i stariji ispitanici pokazali su natprosečne stope retkog ili nikakvog kontakta.

Čak 55 odsto ispitanih je prijavilo negativna iskustva sa migrantima u javnim prostorima.

Ipak, 56 odsto vidi „najveću tenziju između društvenih grupa“ kao onu između „domorodaca“ i „imigranta“, nakon čega slede tenzije između levice i desnice (50 odsto), pa onda i bogatih i siromašnih (40 odsto).

Na pitanje koliko osećaju pripadnost društvu, ljudi sa i bez migracione pozadine odgovorili su gotovo identično (58 i 57 odsto da osećaju pripadnost).

Grupa onih koji se osećaju samo marginalno povezanim je dvostruko veća među onima sa migracionom pozadinom (14 odsto naspram sedam odsto).

Integracija kroz zajednička pravila, vrednosti, jezik i nezavisnost

Iz perspektive ispitanika, bitne karakteristike uspešne integracije uključuju prihvatanje zakona i pravila (77 odsto), poštovanje vrednosti i običaja (75 odsto), dobro poznavanje nemačkog jezika (71 odsto), zaposlenje ili obrazovanje (70 odsto) i samostalnost (69 odsto).

U zavisnosti od njihovog stava prema migraciji, prioriteti se razlikuju – dok se oni koji su kritičniji prema migraciji prvenstveno fokusiraju na jezičke, pravne i obaveze povezane sa tržištem rada, oni koji su tolerantniji prema migraciji često stavljaju veći naglasak na društvene i kulturne aspekte kao što su učešće u klubovima i udruženjima ili otvorenost.

Glavni problemi integracije koji se percipiraju su nezaposlenost i oslanjanje na socijalnu pomoć (89 odsto), odbacivanje austrijske kulture i vrednosti (89 odsto), nedovoljno znanje nemačkog jezika (89 odsto), nasilje zasnovano na časti i nedostatak poštovanja prema ženama (90 odsto).

Zabrinutost zbog kulturnog identiteta Austrije značajno porasla

Sve više ispitanika kaže da je njihova zabrinutost zbog kulturnog identiteta Austrije opravdana – od 2018. Godine ova brojka je porasla sa 57 na 75 procenata.

Međutim, prema rečima sociologa Bretšnajdera, migracija nije jedini odlučujući faktor, već ulogu igraju i pritisci modernizacije, medijske promene i međunarodne krize takođe.

Ovo se poklapa sa činjenicom da se veliki migracioni pokreti sada doživljavaju kao negativan društveni uticaj (51 odsto), rangirajući se malo iza dezinformacija (54 odsto), političkog islama (52 odsto) i globalnih ratova i sukoba (52 odsto).

U poređenju sa 2018. godinom, zabrinutost zbog velikih migracionih kretanja značajno je smanjena, sa 62 na 51 procenat.

Podeljeni pogled na društvenu koheziju

Prema istraživanju, stanje društvene kohezije u Austriji se doživljava različito- dok 48 odsto ispitanih ocenjuje da je veoma ili prilično dobra, otprilike isti procenat je vidi kao prilično ili veoma lošu.

Pozitivnije ocene dolaze posebno od mlađih ljudi, onih sa višim nivoom obrazovanja i ljudi sa migrantskom pozadinom. Ispitanici prvenstveno definišu društvenu koheziju u smislu mirnog suživota (69 odsto), tolerancije i poštovanja (66 odsto), i pomoći i dobročinstva (52 odsto).

Troje od četiri ispitanika je zabrinuto zbog razvoja austrijskog društva. Ipak, isto toliko ih je zadovoljno ličnim životom. Činjenica da se i na tehnološki razvoj sve više kritički gleda posebno je očigledna u naglom porastu percipiranog negativnog uticaja digitalizacije i veštačke inteligencije (sa 14 na 28 odsto) od prvog istraživanja 2018. godine.

Lična iskustva pretežno pozitivna, društveni uticaji se posmatraju kritičnije

Većina ispitanika ocenjuje svoja lična iskustva sa migrantima kao pretežno pozitivna, u zavisnosti od oblasti života.

Ukupno 73 odsto ispitanih navodi pozitivna iskustva među prijateljima i poznanicima, 70 odsto u školama, ustanovama za obuku ili univerzitetima, 62 procenta na radnom mestu i 58 odsto u komšiluku.

Istovremeno, društveni uticaji imigracije se generalno posmatra prilično kritički, posebno u pogledu sistema socijalne zaštite (50 odsto), javne bezbednosti (47 odsto), obrazovnog sistema (45 odsto), tržišta stanovanja (41 odsto) i društvene kohezije (35 odsto).

Pozitivni efekti se najlakše uočavaju u istraživanjima (24 procenta) i u kulturi i razvoju stanovništva (oba po 21 odsto).

Generalno, najveći potencijal za društvene tenzije se vidi između starosedelaca i imigranata (56 odsto), zatim levice i desnice (50 odsto) i bogatih i siromašnih (40 odsto), dok se  61 procenat ispitanika u potpunosti ili donekle slaže sa tvrdnjom da se osećaju udobnije u društvu koje karakteriše visoka uniformnost (homogeno društvo).