Teretni saobraćaj na Dunavu kroz Austriju gotovo obustavljen

Teretni rečni saobraćaj na Dunavu, zbog niskog vodostaja je uglavnom stao, a putnički značajno ograničen, saopštilo je Ministarstvo inovacija, mobilnosti i infrastrukture Austrije.

Ministarstvo je, u saopštenju, navelo da Dunav trenutno ima izuzetno nizak vodostaj, koji su u nekim delovima približno 60 santimetara ispod dugoročne granice niskog vodostaja.

U regionu Wachau, još uvek ima dva metra plovne vode u dubokom kanalu, a istočno od Beča 1,8 metara. Teretni brodarski saobraćaj je uglavnom stao, a kruzerski brodarski saobraćaj je takođe značajno ograničen.

Ministarstvo za inovacije, mobilnost, inovacije i infrastrukturu  i državni operater vodnih puteva Viadonau ozbiljno shvataju situaciju i pojačavaju postojeće mere za zaštitu plovidbe.

„Dunav je jedna od najvažnijih transportnih žila kucavica Austrije – za teretni saobraćaj, turizam i hiljade radnih mesta duž njenih obala. Kada klimatske promene opterećuju ovu infrastrukturu, naša je odgovornost da proaktivno ulažemo, umesto da čekamo. Upravo to radimo: sa 30 miliona evra godišnje, proaktivno ulažemo u očuvanje plovnog puta Dunava – kroz kontinuirano održavanje, nova tehnička rešenja kao što je fleksibilna infrastruktura i blisku saradnju sa našim evropskim partnerima“, istakao je ministar mobilnosti Peter Hanke.

Trenutni period niskog vodostaja uporediv je sa prethodnim najznačajnijim godinama niskog vodostaja, 2003. i 2018. Poslednja godina sa rekordno niskim vodostajem bila je 2018. Obim transporta na austrijskom Dunavu opao je za 25,1 odsto, sa 9,6 miliona na 7,2 miliona tona. Udeo Dunava u transportu robe pao je sa 10 na 8 odsto. Očekuje se dalji pad obima transporta ove godine zbog niskog vodostaja. Iako nema zvaničnih zatvaranja, opterećenje teretnih brodova mora se značajno smanjiti, što bi prelazak na železnički ili drumski transport učinilo trenutno ekonomičnijim. Mnoga rečna krstarenja su moguća samo u ograničenoj meri ili uopšte nisu moguća, tako da se očekuje da će broj putnika takođe opadati 2026. Godine, ističe Ministarstvo.

Vreme trenutne situacije je takođe neobično. Prema rečima stručnjaka, niski vodostaji se obično javljaju krajem leta ili u jesen.

Nastavak rada brodskog saobraćaja prvenstveno je posledica proaktivnog, tokom cele godine održavanja plovnog puta od strane kompanije Viadonau.

„Učili smo iz iskustava iz 2003. i 2018. godine. Naše održavanje je sada još proaktivnije i zasnovano na podacima nego ikada ranije. Činjenica da možemo da nastavimo da obezbeđujemo plovidbu uprkos niskom vodostaju rezultat je godina doslednog rada na plovnom putu“, rekao je Hans-Peter Hasenbichler, generalni direktor kompanije Viadonau.

Pored tradicionalnog održavanja, Viadonau trenutno testira takozvanu „Fleksibilnu infrastrukturu“ – nemotorizovane transportne barže se pune šljunkom iz održavanja, postavljaju bočno izvan plovidbenog kanala i osiguravaju sidrima. Ovo usmerava vodu Dunava u centralni plovidbeni kanal, gde veća brzina protoka rezultira manjim naslagama šljunka i samim tim manjim radom na plovidbi. Pilot projekat se sprovodi kao deo EU projekta FAIRway Danube II i sufinansira ga Finansijski okvir Evropske unije za povezivanje Evrope. Paralelni pilot projekti su takođe u toku u Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj – razmena znanja i iskustva između ovih zemalja omogućava ciljaniji dalji razvoj metode.

Sa slivnom površinom od približno 800.000 km² koja se proteže od Švarcvalda do Crnog mora, nizak vodostaj Dunava predstavlja evropski izazov. Austrija je stoga godinama koordinirala projekte međunarodne saradnje kao što je FAIRway Danube, koji su omogućili jugoistočnoevropskim državama podunavskog regiona da nabave neophodnu opremu kao što su istraživački brodovi i oprema za jaruženje.

Štaviše, u okviru Strategije EU za Dunavski region (EUSDR) i TEN-T osnovne mreže Rajna-Dunav, u toku je izrada ažurirane Dunavske deklaracije, koju će ministri saobraćaja podunavskih država potpisati u Briselu krajem septembra.