Toplotni talas prazni restorane u Austriji

Sve više restorana se, zbog toplotnog talasa koji je zahvatio Austriju, suočava sa praznim stolovima u vreme ručka, padom prihoda i rastućim troškovima energije.

Rekordno visoke temperature itekako utiču na ugostiteljski sektor.

Prema podacima konsalting grupe Culinarijus, stolovi su u vreme ručka sve prazniji, a gosti naručuju manje, dok se preduzeća bore sa rastućim troškovima energije.

Toplotni talasi ne menjaju samo radno vreme, već i celokupno poslovanje austrijske ugostiteljske industrije, jer sve više ljudi bira da ostane u kancelariji ili kod kuće tokom najtoplijeg dela dana i naručuje hranu na adresu radnog mesta ili svog doma.

Sa druge stranke, bašte restorana koje su na suncu sve su neprivlačnije gostima.

„Vrućina više nije samo meteorološki problem – postala je i ekonomski faktor rizika za ugostiteljsku industriju. Kada posao za vreme ručka presuši, a gosti stignu tek ranije uveče, ali ostaju kraće i konzumiraju manje, doživljavamo duboku strukturnu promenu“, objašnjava generalni direktor grupe Culinarijus Franz Bernthaler.

I ne samo da se broj gostiju smanjuje – njihove navike se takođe značajno menjaju. Umesto obimnijih obroka sa više jela, bira se lakša hrana, a mnogi se odriču dodatnih pića ili deserta.

„Primećujemo da vrućina značajno menja navike. Gosti svesno naručuju lakša jela, češće se odriču više jela i uopšte konzumiraju konzervativnije. Za restorane to znači smanjenje prosečnog prihoda po gostu“, kazao je Bernthaler.

Istovremeno, operativni troškovi rastu. Klimatizacija, ventilacija, sistemi za hlađenje i kontinuirani hladni lanac povećavaju potrošnju energije – a samim tim i troškove.

Vrućina posebno teško pogađa osoblje u kuhinjama, baštama i na terasama. Već teška situacija sa osobljem mogla bi zbog toga da se pogorša.

„Toplotni talas više nije izuzetak, sve više postaje karakteristika leta koja se redovno pojavljuje. Preduzeća se moraju pripremiti za to, organizaciono i ekonomski“, naglašava Bernthaler.

Prema podacima Culinarijus grupe, sve više restorana će u budućnosti prilagoditi svoje radno vreme, smanjiti ponudu za ručak, pojednostaviti menije ili se više fokusirati na opcije dostave i hrane za poneti.

Za mnoge restorane, tradicionalno poslovanje za vreme ručka uskoro bi moglo biti stvar prošlosti. Umesto toga, verovatno će se više koncentrisati na večernje sate.

„Ugostiteljski sektor 2030. godine imaće drugačije radno vreme od onog iz 2020. godine. Mnogi objekti će preći na kraće radno vreme tokom ručka, pomerajući svoje poslovanje više ka večeri. Ovo će promeniti ne samo dnevnu rutinu, već i potrebe za osobljem i celu ekonomsku računicu“, objašnjava Bernthaler.