Otvorena nova deonica Dunavskog koridora duga 28 kilometara – od Beograda do Golupca za manje od sat i po

U saobraćaj je danas pušteno novih 28 kilometara Dunavskog koridora, koji Požarevac, Veliko Gradište i Golubac povezuje sa Koridorom 10, odnosno sa Beogradom. Otvaranjem nove deonice vreme putovanja od Beograda do Golupca smanjuje se na 1 sat i 20 minuta.

Vozila će novom deonicom moći da prolaze od sutra u 12 sati.

Moderan put, projektovan za brzinu do 100 kilometara na čas, omogućiće bržu vezu sa istokom Srbije, bezbedniju vožnju, ali i uslove za masovniji povratak dijaspore u taj deo zemlje.

Dunavski koridor počinje od petlje Požarevac na auto-putu Beograd – Niš, a zatim preko obilaznice oko Požarevca stiže do Velikog Gradišta do Golupca.

Ukupna dužina koridora iznosi 68 kilometara – prvih 32 kilometara pušteno je u saobraćaj još u februaru prošle godine, dok su još dva puštena ranije ovog meseca. Ta dva kilometra povezuju naplatnu stanicu Požarevac, sa brzom saobraćajnicom Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, u delu koji je ranije pušten u saobraćaj.

Nakon današnjih 28 kilometara, na Dunavskom koridoru će u izgradnji ostati još svega šest kilometara.

Kako je rečeno prilikom otvaranja nove deonice, u Srbiji je od novembra 2024. godine otvoreno ukupno skoro 213 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Srbija je, po broju otvorenih auto-puteva po glavi stanovnika – prva u Evropi, dok su iza nje Slovačka, Češka, Bugarska, Litvanija.

Saopšten je i podatak da je od 2012. godine do danas izgrađeno i u saobraćaj pušteno čak 681 kilometar, dok je do 2012., za skoro 70 godina urađeno manje – 596 kilometara.

Najavljeno je da će u naredna dva meseca biti završeno još 12 kilometara Moravskog koridora, na deonici Vrba – Adrane kod Čačka, odakle bi brza saobraćajnica trebalo da se nastavi ka Ušću, Raški, Novom Pazaru, Jarinju.

Do kraja oktobra u Srbiji bi, sa nekoliko novih deonica, trebalo da bude otvoreno više od 700 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, posmatrano posle 2012. godine.

Inače, radove na Dunavskom koridoru projektovala je i izvela kineska kompanija Šangdong. Procenjena vrednost iznosi 524 miliona evra, a projekat se finansira sredstvima iz budžeta Srbije i kredita domaćih banaka.