UN glasaju o novoj mapi sveta koja Africi vraća stvarne razmere

Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo bi danas da glasa o rezoluciji kojom se države, međunarodne organizacije, škole i tehnološke kompanije pozivaju da postepeno napuste tradicionalnu Merkatorovu mapu sveta i pređu na kartografske projekcije koje vernije prikazuju stvarnu površinu Afrike i ostalih kontinenata.

Rezoluciju je predložio Togo, uz podršku preostale 54 države članice Afričke unije. Inicijativa ne predviđa zabranu Merkatorove projekcije, već nastoji da mape jednakih površina postanu novi standard u obrazovanju, međunarodnim institucijama i digitalnim tehnologijama, posebno tamo gde je važno tačno poređenje veličine država i kontinenata.

Ministar spoljnih poslova Toga Robert Dusi istakao je da zahtev afričkih država nije zasnovan na politici, već na naučnim činjenicama.

„Ova diskusija nije politička, već naučna, jer postoje naučni dokazi i svi moramo da prihvatimo stvarnost”, rekao je Dusi, prenosi britanski „Gardijan”.

Merkatorovu projekciju razvio je flamanski kartograf Gerardus Merkator 1569. godine, prvenstveno kao sredstvo koje je moreplovcima omogućavalo lakše određivanje pravca plovidbe. Iako je nastala za potrebe navigacije, tokom vekova postala je najprepoznatljiviji prikaz sveta, a danas je široko zastupljena u školama, državnim institucijama i digitalnim kartama.

Njen glavni nedostatak je to što znatno uvećava područja u blizini polova, dok kopnene mase smeštene oko ekvatora deluju manje nego što zaista jesu. Tako Grenland na Merkatorovoj mapi izgleda gotovo jednako velik kao Afrika, iako afrički kontinent ima površinu veću od 30 miliona kvadratnih kilometara i skoro je 14 puta veći od danskog arktičkog ostrva.

Zagovornici promene ukazuju da bi u Afriku istovremeno mogle da stanu Sjedinjene Američke Države, Kina, Indija, Japan, Meksiko i veći deo Evrope, a da bi i posle toga ostao slobodan deo njene teritorije, prenosi Politika.

Kampanja „Ispravimo mapu” – #CorrectTheMap – zalaže se za upotrebu projekcije „Jednaka Zemlja” – „Equal Earth”, koju je 2018. godine razvila međunarodna grupa kartografa. Ona zadržava prepoznatljiv izgled kontinenata, ali njihove međusobne površine prikazuje znatno vernije od Merkatorove projekcije.

Afrička unija podržala je kampanju 2025. godine, a Togu je potom povereno da inicijativu iznese pred Generalnu skupštinu UN. Peticiju za promenu mape sveta potpisalo je više od 11.000 ljudi.

Kritičari tradicionalnog prikaza sveta godinama tvrde da njegove posledice nisu samo geografske. Pojedini istoričari i aktivisti koriste izraz „kartografski kolonijalizam”, navodeći da vizuelno umanjivanje Afrike i drugih delova globalnog juga posredno utiče na način na koji se doživljavaju njihova politička, ekonomska i demografska težina.

Prema tom tumačenju, neproporcionalno uvećavanje Evrope, Severne Amerike i Rusije, uz vizuelno smanjivanje ekvatorijalnih oblasti, decenijama je doprinosilo održavanju predstava o nadmoći severne hemisfere.

Među najpoznatijim kritičarima Merkatorovog prikaza bio je nemački istoričar Arno Peters, koji je 1973. godine predstavio mapu zasnovanu na Gal–Petersovoj projekciji. Iako je i ona izazivala sporove zbog izobličavanja oblika kontinenata, korišćena je kao jedna od najpoznatijih alternativa Merkatorovoj mapi.

Viši saradnik londonske konsultantske kuće „Džej-Es Held” Džej-Džej Enoh ocenio je da se iza kampanje nalazi i želja afričkih zemalja da ojačaju svoj uticaj u međunarodnim organizacijama i preuzmu veću kontrolu nad načinom na koji je njihov kontinent predstavljen.

„Upotreba projekcije jednakih površina obezbedila bi precizniju osnovu za obrazovanje i razumevanje sveta, ali bi istovremeno pokazala da demografski, ekonomski i geopolitički značaj Afrike više ne treba posmatrati kroz nasleđene i iskrivljene predstave”, rekao je Enoh.

Rezolucije Generalne skupštine UN nisu pravno obavezujuće, ali bi usvajanje dokumenta moglo da podstakne izmene školskih programa, udžbenika, međunarodnih izveštaja i digitalnih kartografskih platformi.

Vlada Toga planira da tokom prvog kvartala naredne godine u Lomeu organizuje skup sa predstavnicima Uneska, Afričke unije i tehnoloških kompanija, među kojima bi trebalo da budu i „Gugl mape”, kako bi se razgovaralo o primeni rezolucije.

„Onima koji pitaju zašto baš sada, odgovaram: zašto da ne? Kada pogledamo mapu sveta, vidimo da je vreme da promenimo narativ. Vreme je da mi Afrikanci preuzmemo odgovornost i promenimo ono što sami možemo da promenimo”, poručio je Dusi.