Van der Bellen optužio Izrael za ratne zločine

Predsednik Austrije Alexander van der Bellen je u Njujorku kritikovao postupke Izraela u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali i napravio nagli zaokret od 180 stepeni u austrijskoj spoljnoj politici, optuživši Izrael za ratne zločine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kancelarom Christianom Stockerom i ministarkom spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger, održanoj na marginama debate Generalne skupštine UN, Van der Bellen je govorio o „kršenjima međunarodnog prava” i „ratnim zločinima” – navodeći, na primer, prisilno raseljavanje Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali.

Van der Bellen je upozorio da vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zalazi na „opasan teren” i da takav kurs delovanja dugoročno neće doneti dobre rezultate.

Ipak, on je naglasio da pravo Izraela na postojanje ni na koji način nije dovedeno u pitanje.

U svom obraćanju, Van der Bellen se osvrnuo i na govor koji je pred Generalnom skupštinom UN održao jordanski kralj Abdulah II, napomenuvši da su se ovi događaji, iako su se ranije odvijali sporo i postepeno, u poslednje vreme ubrzali.

Podsetio je na reči novog predsednika Generalne skupštine UN Kalilura Rahmana iz Bangladeša, koji je izjavio da su UN opstale 80 godina „ne zato što su savršene, već zato što su nezamenljive”.

Van der Bellen je naznačio da Ujedinjene nacije imaju svoje slabosti, ali da su one zaista nezamenljive kao forum za multilateralni dijalog.

„Svake godine se na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija okupi između 130 i 150 predsednika ili šefova vlada. Samo to čini ovaj događaj vrednim ponovnog prisustvovanja”, naglasio je predsednik.

Dodao je da je utoliko veće zadovoljstvo što je Austrija uspela da bude izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN 2027. i 2028. godine.

„To pokazuje da Austriju ceni velika većina drugih nacija – na primer, kao zagovornika međunarodnog prava. Štaviše, mesto u Savetu bezbednosti nesumnjivo će podstaći nova partnerstva”, objasnio je Van der Bellen.

Kancelar Stocker je istakao da je Generalna skupština UN „središte diplomatije i međunarodne saradnje”.

Izbor u Savet bezbednosti opisao je kao „veliki spoljnopolitički uspeh za Austriju”, koji proizilazi iz poverenja međunarodne zajednice – poverenja koje sada nosi i odgovarajuću obavezu.

Međutim, kancelar je napomenuo da mnoga pitanja koja „utiču na nas na unutrašnjem planu” potiču iz spoljnopolitičkih okolnosti. Kao konkretan primer naveo je kretanje cena goriva.

„Krize i ratovi našeg vremena ostavljaju trag na ljudima. To utiče na raspoloženje javnosti, što je za nas stvar koja izaziva zabrinutost i u unutrašnjoj politici”, kazao je kancelar.

Naveo je da svedočimo urušavanju međunarodnog poretka.

„Pravila i izvesnosti na koje smo se veoma dugo oslanjali za neke jednostavno više nisu obavezujuća“, primetio je Stocker.

On je rekao da Austrija ostaje pouzdan partner i zemlja domaćin Ujedinjenim nacijama na šta se može ponositi.

U Savetu bezbednosti, kako je rekao, Austrija će delovati kao „pouzdan glas dijaloga, a ne konfrontacije”, zalažući se „za međusobno razumevanje umesto za blokovski mentalitet, kao i za međunarodni poredak zasnovan na pravilima, u kojem preovladava snaga prava, a ne pravo jačeg”.

Stocker je priznao da UN svakako nisu savršene, navodeći kao primer činjenicu da je Afrika – „kontinent na kojem živi više od 1,5 milijardi ljudi” nedovoljno zastupljena u Savetu bezbednosti.

Pored toga, pravo veta koje imaju pet stalnih članica takođe dovodi do značajnih problema.

Meinl-Reisinger se osvrnula na mesto nestalne članice Austrije u Savetu bezbednosti za period 2027–2028. godine.

„Dobili smo mandat od globalne zajednice, mandat koji shvatamo veoma ozbiljno. Ipak, prirodno, vodimo računa i o sopstvenim interesima. Svet u kojem živimo u miru, slobodi i bezbednosti i u kojem ljudima, posebno onima u Austriji, omogućavamo kvalitetan život zahteva međunarodnu saradnju i međunarodni poredak”, naglasila je ona.

Povodom govora američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pred Generalnom skupštinom govorio o „superinteligenciji” umesto o „veštačkoj inteligenciji” i odbacio upozorenja o opasnim trendovima, ona je povukla paralelu sa nuklearnom energijom i Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja.

Napomenula je da je, iako Austrija zastupa sopstveni stav o tom pitanju, nuklearna energija mnogim nacijama širom sveta obezbedila energiju kroz pozitivne primene.

„Međutim, postoji i mogućnost da se od nje naprave bombe koje ugrožavaju celokupno čovečanstvo. I tako su se posebno, naravno, nakon Hirošime i Nagasakija, nacije udružile i proglasile da tu moć moramo obuzdati, umesto da je prepustimo u ruke samo nekolicini”, dodala je šefica austrijske diplomatije.