Većina za zabranu mobilnih telefona u školama, ali ChatGPT treba da ostane

Zabrana mobilnih telefona u školama uživa široku podršku u Austriji, ali većina Austrijanaca odbacuje zabranu aplikacija veštačke inteligencije poput ChatGPT-a.

Austrijanci postavljaju jasnu granicu kada su u pitanju pametni telefoni i veštačka inteligencija u učionici. Dok zabrana mobilnih telefona u školama uživa široku podršku, samo manjina je za zabranu aplikacija veštačke inteligencije poput ChatGPT-a, pokazalo je istraživanje instituta „Ipsos“.

Prema rezultatima ankete, 62 odsto podržava zabranu mobilnih telefona u školama.

Podrška opštoj zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina je još veća: 72 odsto je za zabranu.

Od maja, mobilni telefoni su zabranjeni u školama za učenike do 8. razreda. Trenutno se priprema zabrana društvenih medija za decu i tinejdžere.

Slika je drugačija kada je u pitanju veštačka inteligencija. Samo jedan od troje Austrijanaca bi zabranio aplikacije poput ChatGPT-a u školama.

Anketa pokazuje da mnogi jasno razlikuju pametne telefone i društvene mreže s jedne strane, i veštačku inteligenciju kao potencijalni alat za učenje s druge strane.

Ipak, samo 21 odsto očekuje pretežno pozitivne efekte veštačke inteligencije i drugih tehnologija na obrazovni sistem. Na drugoj strani 39 odsto očekuje i pozitivne i negativne posledice, a 30 odsto očekuje pretežno negativne.

Najveći izazov za obrazovni sistem, prema stavovima ispitanika, je integracija dece čiji maternji jezik nije nemački (58 odsto). Nakon toga sledi zastareli nastavni plan i program (42 odsto) i nedostatak nastavnika (34 odsto).

Za oko jednog od pet, rukovanje veštačkom inteligencijom u učionici je takođe među najvećim problemima.

Kvalitet austrijskog obrazovnog sistema kao dobar je ocenila skoro jedna trećina ispitanika.  Približno isti broj ga ocenjuje kao osrednji, dok 28 odsto smatra da je prilično ili veoma loš.

Više od dve trećine i dalje smatra univerzitetsku diplomu važnom za uspešnu karijeru. Međutim, znatno manje ljudi pridaje veliki značaj univerzitetskoj diplomi za uspešan život uopšte.

Tako bi 36 odsto preporučilo da mladi ljudi odmah nakon škole počnu da rade, dok 24 odsto savetuje da se prvo stekne univerzitetska diploma.

Među najvećim izazovima sa kojima se suočavaju mladi ljudi, ispitanici su naveli migracije, rastuće troškove života, maloletničko zlostavljanje, pritisak vršnjaka, digitalnu zavisnost i uticaj društvenih mreža i veštačke inteligencije. Dok dve trećine ispitanih generalno vide Austriju kao bezbednu zemlju za mlade, samo četvrtina smatra bezbednim digitalni prostor.