Von der Leyen teži prijemu još osam članica u EU, koče stare članice

Evropska komisija ima za cilj pripremu Evropsku uniju za prijem najmanje osam novih članica, a u tom procesu prednjače Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, dok stare članice upozoravaju na rizike takvog proširenja.

Prema pisanju „Welta“ Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg upozoravaju na rizike ovakvog proširenja.

Ovaj potez bi mogao dodatno povećati troškove EU za zemlje koje su „neto uplatioci“ u budžet Unije, poput Nemačke i Austrije.

Predstavljajući izveštaj „Pripreme za veću Uniju”, komesarka EU za proširenje Marta Kos izjavila je da, iako EU može da primi nove članice, prvo mora da reši otvorena pitanja.

Veća Unija mora biti i snažnija, naglasila je komesarka EU.

Šefovi država i vlada trebalo bi da o ovoj temi prvi put razgovaraju u Briselu za nekoliko dana, dok predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen aktivno zalaže za nastavak procesa proširenja.

Nove države ne bi postale punopravne članice odmah po pristupanju. Kos je govorila o procesu postepene integracije, oslanjajući se na predloge Austrije i nemačkog političara Friedricha Merza.

Za nove članice planirane su zaštitne klauzule sa rokom trajanja do 15 godina. One bi morale da se obavežu da neće blokirati odluke koje zahtevaju jednoglasnost, poput sankcija Rusiji, kao i da neće ometati buduća proširenja.

Pristup jedinstvenom tržištu i Zajedničkoj poljoprivrednoj politici mogao bi ostati ograničen tokom probnog perioda koji bi trajao do deset godina. U slučaju ozbiljnog kršenja osnovnih vrednosti, pravo glasa bi moglo biti privremeno suspendovano odlukom donetom kvalifikovanom većinom, što je mera koja bi se primenjivala isključivo na nove članice.

Za ukrajinsku poljoprivredu bila bi predviđena kvantitativna ograničenja kako bi se sprečilo da se poljoprivrednici u Poljskoj i Nemačkoj suoče sa nesavladivom konkurencijom.

Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg zalažu se za postavljanje visokih kriterijuma, vođeni zabrinutošću zbog stavova sopstvenih parlamenata i mogućnosti održavanja referenduma u ​​Francuskoj.

Italija i Austrija, koje su deo grupe „prijatelji Balkana” odbacuju ideju o članstvu „druge klase”.

Ministarka za evropske poslove Claudia Bauer izjavila je da onima koji sprovedu reforme treba omogućiti da napreduju.

Podsetila je da građani na Zapadnom Balkanu čekaju više od 20 godina. Istovremeno, ona je pozvala na smanjenje broja članova Evropske komisije, jer Lisabonski ugovor još od 2009. godine predviđa da samo dve trećine država članica imenuju komesara.

Ukrajina odbija uslove EU: Neće trajna ograničenja za poljoprivredu

Ukrajina ne može da prihvati model budućeg članstva u Evropskoj uniji koji bi trajno ograničio pristup njenih poljoprivrednih proizvoda evropskom tržištu, poručio je ukrajinski ministar agrarne politike i hrane Taras Visocki.

Kako je rekao za „Politiko“, Kijev pravi jasnu razliku između privremenih mera i trajnih ograničenja.

„Postoji suštinska razlika između prelaznog perioda i trajnog ograničenja. Ukrajina je spremna na ovo prvo. Ovo drugo bilo bi u suprotnosti sa samom logikom punopravnog članstva u EU“, poručio je Visocki.

Brisel je, međutim, predstavio predlog kojim želi da značajno ograniči finansijsku podršku i pristup evropskom tržištu za pojedine osetljive ukrajinske poljoprivredne proizvode, među kojima je i pšenica.

Kijev za sada ostavlja prostor za kompromis. Ukrajina je spremna da prihvati prelazni period, postepeno uvođenje poljoprivredne pomoći, privremene kvote i zaštitne mere za osetljive proizvode.

Ali samo pod jednim uslovom – da sve te mere budu privremene i da bude jasno određeno kada prestaju.

Tako se između Brisela i Kijeva otvara novo osetljivo pitanje: može li Ukrajina dobiti punopravno članstvo u EU, a da istovremeno njena poljoprivreda ne dobije isti pristup evropskom tržištu kao proizvođači iz drugih članica.