WKÖ: Cena goriva zbog nacionalnog klimatskog cilja bi mogla porasti za jedan evro

Privredna komora Austrije (WKÖ) upozorava da bi austrijski klimatski ciljevi, postizanja klimatske neutralnosti do 2040. godine, mogli dovesti do rasta cene goriva za jedan evro.

Generalni sekretar WKÖ Jochen Danninger predstavio je studiju o ovom pitanju, vršeći time pritisak na vladu.

„Svakog dana se borimo za svaki cent”, izjavio je Danninger, osvrćući se na visoke cene goriva i opšti porast troškova života.

On tvrdi da vladina politika, umesto da rastereti građane i privredu, zapravo dovodi do rasta cena.

Austrijski klimatski ciljevi za 2040. godinu i Zakon o obnovljivim izvorima energije u saobraćaju (EEG-V), predstavljaju trn u oku uticajnoj Privrednoj komori.

Još krajem septembra, Privredna komora je upozorila na rizike „samostalnog delovanja” Austrije, koja teži klimatskoj neutralnosti do 2040. godine, umesto da sledi cilj za 2050. godinu, postavljen na evropskom nivou.

Prema navodima Privredne komore, glavni uzrok rasta troškova je upravo pomenuti zakon (EEG-V).

„Ograničavanje cena goriva ili neznatno smanjenje poreza na hranu neće mnogo pomoći ako težnja ka klimatskoj neutralnosti do 2040. godine na kraju dovede do poskupljenja goriva za čak jedan evro”, izjavio je Danninger još u septembru.

Objavljena nova studija

Ove brojke su se zasnivale na početnim proračunima Privredne komore. U međuvremenu, naručena je sveobuhvatna studija, koja je sada završena. Njen ključni nalaz glasi: do 2035. godine, cene goriva bi mogle porasti za oko jedan evro po litru usled novih klimatskih ciljeva i pratećeg pravnog okvira. Još u septembru, Danninger je upozorio da bi cene mogle dostići tri evra po litru.

Konkretno, to znači da bi dizel mogao poskupeti za 95 centi, a benzin za 86 centi.

Uzbuna u poslovnom sektoru

Posledice ovog ogromnog rasta cena neće pogoditi samo širu javnost, već i privredne subjekte. Privredna komora procenjuje da bi se kompanije mogle suočiti sa dodatnim troškovima za gorivo u iznosu do dve milijarde evra.

„Za nas je ovo neprihvatljivo”, kaže Danninger.

Privredna komora smatra ove ubrzane klimatske ciljeve primerom „samostalnog delovanja” Austrije – potezom koji klimi ne donosi „nikakvu dodatnu korist”.

Christian Helmenstein, rukovodilac studije, takođe upozorava na društvene posledice.

Predloženi zakonski okvir (EEG-V) najviše bi pogodio osobe sa niskim primanjima. Štaviše, ova politika ne bi donela nikakve pozitivne fiskalne efekte; naprotiv, predviđa se da će dovesti do pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 0,3 odsto. Nacrt zakona je trenutno u fazi preliminarne provere.

Apel donosiocima odluka                                 

Privredna komora uputila je tri zahteva donosiocima odluka – odustajanje od austrijskog jednostranog pristupa i povratak evropskim klimatskim ciljevima – koji predviđaju postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine – kao i veću tehnološku fleksibilnost, uz očuvanje energetske bezbednosti i konkurentnosti Austrije kao poslovne destinacije.

Kolika je cena za klimu?

Ukoliko bi Austrija odustala od svojih novopostavljenih klimatskih ciljeva i vratila se evropskom sporazumu, koji kao rok postavlja 2050. Godinu, postavlja se pitanje da li bi se mogli pojaviti naknadni troškovi koje bi trebalo usmeriti ka merama za zaštitu klime.

Privredna komora ne može da pruži odgovor na ovo pitanje, jer takve proračune nije uključila u svoje studije.