Zašto je ugradnja klima uređaja često problem u Austriji?

Klima uređaji postaju neophodni u Austriji zbog sve toplijih leta i češćih talasa ekstremnih vrućina kakve se ne pamte u toj zemlji, ali njihova ugradnja često je problematična zbog zakonskih prepreka, koje vicekancelar Andreas Babler namerava da smanji.

Beč i drugi delovi Austrije beleže rekordne temperature, poput jučerašnjih 40 stepeni Celzijusa, pa sve više građana razmišlja o kupovini klima uređaja.

Međutim sa pravne tačke gledišta, takav „projekat“ nije tako lako sprovesti.

Najlakše je vlasnicima kuća , jer samo treba da brinu o lokalnim građevinskim propisima. Situacija je znatno teža za stanare stambenih zgrada – bez obzira da li iznajmljuju ili su vlasnici stanova, jer prilikom instalacije „split“ sistema klima uređaja, obično zavise od saglasnosti ostalih stanara.

Vicekancelar Andreas Babler, koji je zadužen za stambena pitanja, ispituje „prilagođavanje zakona o zakupu i zakona o etažnoj svojini“.

Cilj je da se „stanarima olakša sprovođenje mera zaštite od toplote“.

Pitanje hlađenja i zaštite od toplote u stanovima „ne treba razmatrati izolovano“, već mora biti „ugrađeno u sveobuhvatni sistem koji obuhvata omotač zgrade, senčenje, ventilaciju i snabdevanje energijom“, navodi se u saopštenju Bablerovog kabineta.

Vicekancelar još nije precizirao kako bi tačno mogla da izgleda reforma.

Jedna mogućnost je da ugradnja klima uređaja postane „privilegovana modifikacija“ stana.

Prenosivi klima uređaji koji se lako mogu postaviti uglavnom nisu problematični. Međutim, klima uređaji sa spoljnom jedinicom pričvršćenom za fasadu obično predstavljaju „strukturnu izmenu“ stana.

Prema Radničkoj komori (AK) zakupac stoga mora dati svoju saglasnost.

Do saglasnosti se može pravnim postupkom, ali i tu ima prepreka. Prvo, zakupac mora imati „značajan interes“, primera radi da klima uređaj značajno poboljšava životne uslove. To bi mogao biti slučaj, na primer, ako ima zdravstvenih problema zbog vrućine. Pored toga, klima uređaj mora biti „uobičajen“, što znači da je „generalno uobičajen u uporedivim zgradama“, piše Radnička komora.

To znači da nije dovoljno čak i ako zakupac ima zdravstvenih problema zbog vrućine, ako klima uređaj nije „uobičajen“ u zgradi ili komšiluku.

Vrhovni sud (OGH) je ovo više puta razjasnio na osnovu zakona.

Stanodavci i vlasnici stambenih objekata uopšte ne mogu jednostavno da instaliraju klima uređaj, jer im je potrebna saglasnost ostalih vlasnika.

Ako se ostali vlasnici u zgradi ne slažu, njihova saglasnost se teoretski može nametnuti preko suda, ali tu važe strogi uslovi.

Prvo, „legitimni interesi“ ostalih vlasnika ne smeju biti ugroženi. Buka, na primer, bila bi relevantno razmatranje. Drugo, ako se koriste zajednički prostori zgrade, kao što je fasada, klima uređaj mora ili „biti u skladu sa uobičajenom praksom“ ili vlasnik mora imati „značajan interes“. Uopšteno govoreći, strukturne izmene mogu zahtevati građevinsku dozvolu. Propisi se razlikuju od pokrajine do pokrajine. Opštinski propisi koji definišu zaštićene zone takođe mogu da iskomplikuju instalaciju klima uređaja – ili čak da je potpuno spreče.