Sindikat „Vida“ pokreće intenzivne jesenje pregovore o platama

Sindikat „Vida“ od danas pojačava pritisak na poslodavce, sa ciljem da se tokom jesenjih pregovora o platama osiguraju pristojni kolektivni ugovori.

Ove jeseni, sindikat „Vida“ pregovara o kolektivnim ugovorima o platama sa Privrednom komorom Austrije (WKÖ) za sektore autobuskog i železničkog saobraćaja, maloprodaje (za radnike na operativnim poslovima), drumskog teretnog transporta, čišćenja i privatnog obezbeđenja.

Sindikat zahteva značajno povećanje plata, ukazujući na veliko opterećenje poslom i potrebu za dodatnom radnom snagom u ovim oblastima.

Ovogodišnji jesenji krug pregovora o platama počinje u oktobru bez sektora metaloprerađivačke industrije, jer su socijalni partneri prošle godine postigli dvogodišnji „krizni dogovor”.

Zbog viših cena usluga i energenata, stopa inflacije (izračunata na bazi poslednjih 12 meseci) iznosi više od tri odsto.

Za radnike u maloprodaji, povećanja plata dogovorena kolektivnim ugovorima tokom protekle dve godine bila su ispod stope inflacije.

Čelnik sindikata „Vida“ za sektor saobraćaja i usluga Roman Hebenstreit rekao je da je cilj da tokom jesenjih pregovora o platama osigura „pristojne” kolektivne ugovore.

Između jula 2019. i jula ove godine, realne plate su pale za 0,8 odsto, u sektoru ugostiteljstva (usluge ishrane i smeštaja) i prerađivačkoj industriji pad je iznosio čak 2,7, odnosno 1,8 odsto, izjavio je Hebenstreit za agenciju APA.

Takođe je kritikovao tendenciju pesimističnog prikazivanja stanja privrede, kao i nedostatak hiljada mesta za stručno osposobljavanje (zanat).

On je rekao da „krizni dogovori“ nisu učinili namirnice jeftinijim, ali su radnike učinili siromašnijim.

Hebenstreit se zalaže za pozitivan pogled na domaću privredu.

„Veće plate su gorivo koje je privrednom motoru trenutno potrebno”, istakao je Hebenstreit.

Narodna banka Austrije (OeNB) nedavno je prognozirala realni privredni rast od 0,5 odsto i stopu inflacije od 3,0 odsto za Austriju u ovoj godini.

„Narativ o krizi koji plasiraju predstavnici privrede šteti Austriji kao poslovnoj destinaciji. U krizi su uvek bili samo pojedini delovi austrijske industrije. U Austriji postoje mnogi sektori koji beleže snažan rast, poput turizma ili saobraćaja”, ukazao je Hebenstreit.

Lider sindikata „Vida“ smatra da je neophodno preduzeti ozbiljne mere u oblasti stručnog osposobljavanja. Prema podacima Službe za zapošljavanje (AMS), krajem avgusta bilo je 11.600 osoba koje su tražile mesto za izučavanje zanata, dok je bilo dostupno svega oko 6.300 takvih slobodnih mesta.

„Već neko vreme svedoci smo ’štrajka u obuci’ od strane poslovnog sektora”, kritikovao je Hebestreit.

Umesto da sami obučavaju kvalifikovane radnike, mnoge kompanije se, prema njegovim rečima, „sve više” oslanjaju na sezonske kvote za radnike iz zemalja van EU i na sistem „Crveno-belo-crvene karte”.

„Austrija nema prirodne resurse, dobro obučeni ljudi u ovoj zemlji su naš jedini resurs za prosperitet”, podvukao je Hebestreit.

On kaže da ne može da razume nedostatak kvalifikovanih radnika na koji se žale predstavnici privrede.

„Da zaista postoji manjak kvalifikovanih radnika, plate bi morale da rastu”, konstatuje.

Ono što zapravo postoji, tvrdi on, jeste „kartel kompanija za suzbijanje rasta plata”.

Kada je reč o 11.800 trenutno važećih dozvola boravka izdatih u okviru programa „Crveno-belo-crvena karta”, ubedljivo najveću grupu ne čine IT stručnjaci, već 900 kuvara i pomoćnih kuvara iz Kine.

Predstavnik sindikata je istakao da fokus treba da bude na uključivanju ljudi koji su „već u Austriji na tržištu rada”, umesto na „stalno dovođenje novih”.

„Činjenica da prošle godine 46 miliona dodatnih sati i prekovremenih sati rada nije nadoknađeno, bilo kroz isplatu ili kroz slobodne dane, predstavlja prevaru”, upozorio je Hebenstreit.

„Ova praksa dovodi do toga da zaposleni gube procenjenih 2,5 milijarde evra bruto zarade, dok država ostaje bez 1,23 milijarde evra na ime poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Moramo oštrije delovati, potrebni su nam zakonski propisi koji predviđaju kazne za kršenje radnih prava”, zahteva Hebenstreit.

Pored toga, neplaćeni prekovremeni sati se ne uračunavaju u podatke o produktivnosti domaće privrede.