Evropska komisija usvojila paket mera za pripremu Evropske unije za buduća proširenja

Evropska komisija (EK) usvojila je danas paket mera u okviru revizije politika, kojim se definišu smernice i aktivnosti potrebne za pripremu Evropske unije (EU) za buduća proširenja, uključujući prilagođavanje institucija, politika i budžeta Unije, kao i jačanje zaštite evropskih vrednosti i vladavine prava.

Evropska komisija navodi i da postojeći okvir Ugovora EU i budući pristupni ugovori mogu da budu iskorišćeni za pripremu Unije za veće članstvo, navodi se u saopštenju Komisije.

Komisija predlaže i niz zaštitnih mehanizama u budućim pristupnim ugovorima, uključujući snažnije sektorske zaštitne klauzule i novu institucionalnu klauzulu, kako bi se osiguralo da se obaveze preuzete tokom pristupnih pregovora dosledno ispunjavaju i nakon članstva.

U paketu se predlaže i jačanje postepene integracije kandidata, kroz ranije uključivanje u odabrane politike EU, pod uslovom da ispune predviđene kriterijume, prenosi Tanjug.

Kako se navodi, takav pristup trebalo bi da pomogne u jačanju administrativnih kapaciteta i pripremi za članstvo, kao i da donese konkretne koristi građanima i privredi EU i zemalja kandidata i pre njihovog pristupanja.

Komisija naglašava da bi učešće kandidata u tim politikama ostalo zasnovano na napretku, uslovljeno ispunjavanjem kriterijuma i reverzibilno, uz zavisnost od spremnosti u pojedinim oblastima i strateške usklađenosti.

Prema proceni Evropske komisije, EU može da primi nove članice u okviru postojećeg ugovornog okvira i pristupnih ugovora.

Kao najčešći izazovi izdvojeni su administrativni kapaciteti i sprovođenje politika, kako u državama članicama tako i u zemljama kandidatima.

Komisija navodi da će pre pristupanja biti potrebno da se dodatno ojačaju stručni kapaciteti, regulatorni i nadzorni sistem, interoperabilnost sistema i saradnja između administracija.

Komisija ocenjuje da EU, u aktuelnom geopolitičkom okruženju, mora da prilagodi način upravljanja kako bi donošenje odluka bilo brže i efikasnije.

U tom cilju, Komisija će nastaviti da zagovara korišćenje tzv. klauzula pasarela za prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u ključnim oblastima, poput sankcija, poreskih i fiskalnih mera u energetskoj politici.

Kada je reč o proširenju, Komisija predlaže korišćenje kvalifikovane većine za otvaranje pregovaračkih klastera i druge međukorake u pristupnim pregovorima, čime bi se proces učinio dinamičnijim.

Komisija, navodi se u saopštenju, ističe da bi bliža integracija trebalo da donese konkretne koristi građanima i privredi i u EU i u zemljama kandidatima, a biće analizirani postojeći instrumenti postepene integracije i mogućnosti za njeno produbljivanje u strateškim oblastima, poput energetike, saobraćaja, digitalnog sektora i odbrane.

Komisija će pokrenuti godišnje dijaloge sa partnerima iz zemalja obuhvaćenih proširenjem kako bi pratila napredak, utvrdila mogućnosti za dalju integraciju i rešavala uočene nedostatke.

Komisija predlaže da budući pristupni ugovori sadrže snažnije mehanizme zaštite od ozbiljnog nazadovanja u ispunjavanju obaveza preuzetih tokom pristupnih pregovora.

Budući pristupni ugovori trebalo bi da ojačaju postojeće sektorske zaštitne mehanizme i uvedu novu institucionalnu zaštitnu klauzulu.

Period tokom kojeg bi zaštitne mere mogle da budu aktivirane u oblastima poput ekonomije, unutrašnjeg tržišta, pravosuđa i unutrašnjih poslova bio bi značajno produžen nakon pristupanja.

U najtežim slučajevima mere bi mogle da obuhvate i suspenziju prava glasa u Savetu EU.

Nova članica bi, takođe, u ograničenom periodu mogla da se obaveže da neće blokirati buduća proširenja zbog bilateralnih sporova.

Kada je reč o budžetu, Komisija ocenjuje da budžet EU može da obuhvati nove članice uz nastavak finansiranja postojećih prioriteta Unije.

Prema predlogu narednog višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028-2034, zemlje kandidati bi pre pristupanja bile finansirane kroz instrument „Globalna Evropa“, dok bi se nakon članstva finansiranje preusmerilo u nacionalne i regionalne partnerske planove novih članica, uz dodatna sredstva za koheziju, poljoprivredu, unutrašnje poslove i program Interreg.

Za Ukrajinu, imajući u vidu obim, strukturu i visoku produktivnost njenog poljoprivrednog sektora, Komisija predlaže ciljane aranžmane kojima bi se značajno ograničila finansijska podrška i pristup tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode, uz istovremenu pomoć Ukrajini da ponovo pristupi tradicionalnim izvoznim tržištima van EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je da proširenje EU predstavlja „geopolitički imperativ“ i da Unija mora da bude spremna da primi nove članice, uz istovremeno jačanje svoje otpornosti i efikasnosti.

Kos: Proširenje u interesu EU, predlažemo pet koraka

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da je proširenje u interesu Evropske unije i prilika da ona bude jača, zbog čega se Kolegijum složio da se na narednom samitu EU raspravlja o pet koraka proširenja.

Ona je na konferenciji za medije nakon sastanka Kolegijuma evropskih komesara rekla da je na njemu usvojeno saopštenje o pripremi za širu Uniju i u kome se procenjuje koliko je EU spremna za proširenje i kakva prilagođavanja treba da se urade kako bi se prilagodili brojnijem članstvu.

Kos je ponovila da je usvojeno pet koraka od kojih prvi podrazumeva praktična rešenja o upravljanju, vladavini prava i politikama, a u okviru toga je izdvojila upotrebu prelaznih ili prenosnih klauzula (pasarele) i proširenje glasanja kvalifikovanom većinom tamo gde to ugovori predviđaju.

„Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna zemlja sama može da stavi veto na odluke koje svi ostali podržavaju, na primer o sankcijama ili u borbi protiv poreskih prevara, ili u procesu pristupanja gde su međukoraci između otvaranja i zatvaranja poglavlja. Kada pregovaramo i zaključujemo međunarodne sporazume, treba da izbegavamo pribegavanje mešovitim sporazumima. Veća Unija treba da bude fleksibilnija Unija – mogli bismo da iskoristimo poboljšanu saradnju. To znači da grupa zemalja ide napred, sa mogućnošću da se druge pridruže kasnije“, rekla je Kos.

Prema njenim rečima u okviru ovog koraka trebalo bi da se prošire izveštaji o vladavini prava na druge zemlje kandidate.

Kao drugi korak ona je navela ambiciozniji okvir za postepenu integraciju i podsetila na raspravu o mogućim promenama u metodologiji proširenja gde su predstavljene tri mogućnosti – status kvo, poboljšana postepena integracija i obrnuto članstvo.

„Države članice su rekle da ne žele obrnuto članstvo. Dakle, postepena integracija ima veze sa tim kako da se prodube mogućnosti postepene integracije. Želimo da budemo mnogo ambiciozniji da integrišemo naše zemlje kandidate u odabranim delovima Unije pre članstva“, rekla je Kos.

Pojašnjava da postepena integracija nije zamena za punopravno članstvo, već je akcelerator za proširenje.

„To je most između geopolitičke potrebe za stabilizacijom našeg kontinenta dok težimo proširenju zasnovanom na zaslugama. Postepena integracija će zahtevati dva ključna sastojka – napredak u reformama za zemlje kandidate i strateško usklađivanje. I ovo je novina – kada kandidati ispune standarde, trebalo bi da budu u mogućnosti da učestvuju u strateškim sektorima gde postoje jasne obostrano korisne strane za sadašnje i buduće države članice, kao što su energetika, transport, veštačka inteligencija, bezbednost ili odbrana“, rekla je Kos.

Kao treći korak, rekla je Kos, predložen je zajednički okvir za zaštitne mere za pristupanje za sva buduća proširenja, što znači da će sve države članice da uživaju jednaka prava, ali i nove članice.

„Da bi se pridružile našoj uniji, zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde vladavine prava. Moramo da budemo sigurne da nakon pristupanja nikada više ne padnu ispod tih standarda. I to je ono što smo naučili iz iskustava u prošlosti: radi se o zaštiti nas samih. Predlažemo jače mere zaštite za svaku novu državu članicu od ozbiljnog nazadovanja u odnosu na obaveze preuzete tokom novog pregovori, posebno u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava. Govorim o članu 2, kao i o članu 4, koji je takođe važan i nov, a odnosi se na ozbiljna kršenja principa lojalne saradnje“, rekla je ona.

Kos je naglasila da bi to za sobom moglo da povuče obustavu finansijske podrške ili ograničavanje prava glasa, što je svojevrsna mera predostrožnosti kako bi EU mogla da reaguje ukoliko se za to ukaže potreba.

„I što je važno: ti zaštitni mehanizmi ce se primenjivati samo u slučaju kršenja pravila“, rekla je Kos.

Kos je navela i da je četvrti korak uticaj pristupanja na politike Unije, budući da je procenjeno da EU u većini oblasti politika može da apsorbuje proširenje u ovom trenutku, ali da postoje oblasti u kojima ce biti potrebna prilagođavanja.

Kao primer ona je navela Ukrajinu gde obim, struktura i izuzetno visoka produktivnost njenog poljoprivrednog sektora nalažu razmatranje takozvanih ciljanih aranžmana, isključivo za osetljive poljoprivredne proizvode.

Kao peti korak ona je navela mapu puta za zemlje kandidate i rekla da su identifikovane četiri zemlje koje prednjače u procesu – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, a koje su tokom proteklih godina ostvarile značajan napredak u pogledu spremnosti.

„U izveštajima o proširenju koji ce biti objavljeni krajem 28. oktobra, nameravamo da predstavimo okvirne mape puta za ove zemlje. Želimo da im pomognemo da održe tempo reformi, a te mape puta ce definisati naredne korake. One ce sadržati okvirne vremenske rokove i jasno definisane ciljeve. To ce nam obezbediti veću predvidivost na putu ka pristupanju“, rekla je Kos.

Kao zaključak Kos je naglasila da će se proces proširenja i dalje zasnivati na pojedinačnim dostignućima kandidata i neće biti prečica.

„Nadamo se da ce ovaj dokument označiti početak rasprave o tome kako da se danas pripremimo za snažniju Evropu kakvu želimo u budućnosti. Komisija poziva Evropski savet i Evropski parlament da unaprede rasprave o institucionalnim pripremama i merama politika. U Evropskoj komisiji, operativni nastavak aktivnosti odvija se u četiri pravca. Kada kažem operativno, mislim na to da ćemo odmah pristupiti realizaciji“, rekla je ona.

Kos je dodala da će se najpre predstaviti mape puta za najnaprednija zemlje kandidate, koje ce biti objavljene zajedno sa izveštajima o proširenju, a zatim će se pripremiti naredni koraci za unapređenu postepenu integraciju.

Komisija će napraviti pregled postojećih instrumenata postepene integracije i predložiti ambiciozan novi pristup, takođe krajem oktobra.

„Narednih dana ćemo izraditi detaljan zajednički okvir za zaštitne mehanizme. Primenićemo ih prvo na Crnu Goru, s obzirom na to da već radimo na pripremi sporazuma o pristupanju. I uzećemo u obzir našu procenu poljoprivrednog sektora Ukrajine kada budemo razgovarali o otvaranju Klastera 5 za tu zemlju“, rekla je Kos.

Kako je rekla proširenje je danas moguće, ali postoje oblasti u kojima uočavamo izazove koje moramo da rešimo.

„Jedna od njih se odnosi na efikasnije institucije i fleksibilnije i delotvornije donošenje odluka. Kada je reč o vladavini prava i iskrenoj saradnji, predlažemo mehanizme za odlučnije reagovanje na ozbiljna kršenja pravila. To može da podrazumeva obustavu finansiranja ili ograničenje prava glasa. Sada ćemo ove ideje razmotriti sa državama članicama i raditi na tome da stvorimo veću, ali i snažniju Evropsku uniju, sposobnu da sama oblikuje svoju budućnost“, zaključila je Kos.