Misteriozna smrt naučnice u Sibiru – šta je plućna kuga, koji su simptomi i kako se leči

Smrt laboratorijske tehničarke u Irkutskoj oblasti, koja je proučavala opasne patogene, izazvala je zabrinutost nakon izveštaja da je tokom rada mogla da bude izložena opasnom mikroorganizmu. Dok ruske vlasti tvrde da među nadziranim kontaktima nisu otkriveni opasni patogeni, SZO traži dodatne informacije. Šta je plućna kuga, kako se prenosi, koji su njeni simptomi i zašto je brzo lečenje presudno.

Dvadesetosmogodišnja laboratorijska tehničarka, Darija Šipilova, preminula je 2. oktobra od teške upale pluća nepoznatog porekla. Šipilova je bila zaposlena u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge u gradu Šelehov, gde je proučavala opasne patogene.

Primljena je u bolnicu krajem prošlog meseca sa akutnom respiratornom insuficijencijom, gde je stavljena na respirator pre nego što je izgubila bitku sa bolešću. Prema izveštajima lokalnih medija, bila je izložena opasnom mikroorganizmu nakon što je slučajno razbila epruvetu sa uzorkom tokom rutinskog rada u laboratoriji.

Upozorenja i međunarodna zabrinutost

Nezavisni regionalni medij izvestio je da je u irkutskoj bolnici preminula i druga osoba sa simptomima ozbiljnog respiratornog oštećenja, što je izazvalo hitnu reakciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Generalni direktor agencije, Tedros Adhanom Gebrejesus, potvrdio je da organizacija pažljivo prati izveštaje o drugom zaposlenom sa neobjašnjivom upalom pluća i traži dodatne informacije.

Naglasio je da je pravovremena i transparentna razmena podataka od suštinskog značaja za razjašnjavanje oprečnih izveštaja i omogućavanje tačne procene zdravstvenih rizika.

Uprkos uveravanjima Moskve da kod oko dvesta nadziranih kontakata nisu otkriveni opasni patogeni, zvanične izjave deluju izuzetno nedosledno. Opštinske vlasti u obližnjem gradu Bajkalsku objavile su upozorenje građanima da izbegavaju putovanja u Šelehov, ali je ta poruka ubrzo uklonjena sa zvaničnih kanala, prenosi RTS.

Prirodno žarište i istorijat smrtonosne infekcije

Irkutska oblast se nalazi u regionu gde je kuga endemska, što znači da bakterija živi prirodno među lokalnim populacijama glodara. Preminula naučnica radila je upravo sa bakterijom Jersinija pestis (Yersinia pestis), zloglasnim uzročnikom Crne smrti koja je u 14. veku izbrisala trećinu evropske populacije.

Arheološka istraživanja su nedavno otkrila da su se najstariji poznati slučajevi kuge kod ljudi dogodili upravo u Sibiru pre oko pet hiljada godina. Poslednji potvrđeni slučaj zaraze ovom bakterijom kod ljudi na teritoriji Rusije pre ovog incidenta zabeležen je pre tačno 10 godina.

Svake godine u svetu se, prema procenama, registruje između 1.000 i 3.000 slučajeva svih oblika kuge, mada taj broj varira.

Većina slučajeva odnosi se na bubonsku kugu, koja se prenosi ujedom zaražene buve, a najveći broj obolelih registruje se na Madagaskaru i u Demokratskoj Republici Kongo. Infekcije se, međutim, beleže i u zemljama kao što su Rusija, Indija, Kina i Sjedinjene Američke Države.

Koji su simptomi

Plućna kuga se brzo razvija. Simptomi se obično javljaju između jednog i tri dana nakon infekcije, a ponekad i u roku od 24 sata.

Bolest često počinje simptomima sličnim teškom obliku gripa – iznenadnom visokom temperaturom, jezom, glavoboljom, slabošću i bolovima u telu. Mučnina i povraćanje su takođe česti.

U roku od otprilike jednog dana infekcija zahvata pluća. Kod pacijenata se javljaju kašalj, bol u grudima i otežano disanje, a mogu da iskašljavaju vodenast ili krvav sekret.

Upala pluća se brzo pogoršava i može da dovede do respiratorne insuficijencije i šoka.

Kako se prenosi

Plućna kuga je jedini oblik kuge koji može da se prenosi sa čoveka na čoveka. Prenosi se kada osoba udahne kapljice koje zaraženi pacijent izbacuje kašljanjem, najčešće prilikom bliskog kontakta licem u lice.

Ljudi mogu da se zaraze i od inficiranih životinja ili, u laboratorijskim uslovima, udisanjem bakterija koje se nalaze u vazduhu.

Plućna kuga može da se razvije i kod osobe koja je već zaražena kugom nakon ujeda buve. Ako se takva infekcija ne leči, bakterije mogu da dospeju do pluća. Tada i sam pacijent postaje zarazan.

Kako se leči

Plućna kuga može uspešno da se leči uobičajenim antibioticima, ali je brzina reagovanja od presudnog značaja. Lečenje mora da počne što je pre moguće, idealno u roku od 24 sata od pojave simptoma, jer bolest može da dovede do smrtnog ishoda za svega nekoliko dana.

Lekari obično koriste antibiotike kao što su streptomicin, gentamicin, doksiciklin ili ciprofloksacin, a terapija traje od oko deset dana do dve nedelje. Pacijenti se drže u izolaciji kako bi se sprečilo širenje infekcije, a mnogima su potrebni kiseonik, infuzija ili pomoć pri disanju.

Doktor Malik Gibani, klinički vanredni profesor bakterijske vakcinologije na Imperijal koledžu u Londonu, rekao je da se osobama koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim obično preventivno daje antibiotska terapija.

„Ukoliko u laboratoriji dođe do izlaganja potencijalno opasnom patogenu, uobičajena procedura podrazumeva procenu rizika kako bi se utvrdilo ko je mogao da bude izložen i kakva je bila priroda tog kontakta. Osobe za koje se proceni da su izložene riziku potom mogu da budu pod nadzorom, a kada je to potrebno, mogu im biti ponuđeni testiranje, karantin ili postekspoziciona profilaksa antibioticima“.

Ne postoji široko dostupna vakcina, pa su za suzbijanje epidemija od ključnog značaja brzo reagovanje i pravovremeno preduzimanje mera.