U bečkim vrtićima 60 odsto dece stranog porekla

Učenje nemačkog jezika sve više predstavlja izazov za vrtiće u Austriji, jer gotovo svakom trećem detetu (32,1 odsto) uzrasta od tri do pet godina, koje pohađa ustanovu za rano obrazovanje, nemački nije maternji jezik.

U Beču taj procenat iznosi 60 odsto, ukazala je ministarka za Evropu i integracije Claudia Bauer.

Prema izveštaju o praćenju ranog obrazovanja (za period 2025/2026) koji je objavila agencija „Statistik Austria“, podaci se značajno razlikuju od pokrajine do pokrajine. Nakon Beča, koji prednjači, sledi Forarlberg, gde je udeo dece stranog porekla u vrtićima 28,9 odsto, a zatim slede Gornja Austrija (26,8 odsto), Salcburg (22,6 odsto), Donja Austrija (20,6 odsto) i Burgenland (20,3 odsto). Tirol (19,4 odsto) i Koruška (17,9 odsto) su ispod granice od 20 odsto. Za Štajersku nisu dostupni potpuni podaci.

Bauer je ukazala na Zakon o obaveznoj integraciji, za koji se zalaže u okviru vladinog plana reforme socijalne zaštite. Napomenula je da to predstavlja „veliku priliku“, s obzirom na to da mnoge žene iz imigrantskih porodica trenutno teško uspevaju da pohađaju kurseve nemačkog jezika.

„Potrebni su nam roditelji koji će i sami učiti nemački“, rekla je Bauer.

Prema izveštaju, gotovo 95 odsto dece uzrasta od tri do pet godina bilo je obuhvaćeno sistemom ranog obrazovanja i brige o deci, dok je taj procenat za decu do dve godine iznosio oko 36 odsto.

U ustanovama koje ispunjavaju VIF standarde – odnosno onima koje omogućavaju puno radno vreme za roditelje – stopa obuhvata dece do pet godina u Austriji iznosila je 59,6 odsto.

Izveštaj o praćenju takođe ponovo potvrđuje da stope obuhvata uslugama značajno rastu sa uzrastom dece. U periodu 2025/26. godine, ta stopa je iznosila 3,6 procenata za bebe mlađe od godinu dana, dok je kod dece od godinu dana već dostigla 35 procenata. Do navršene druge godine života, znatno više od polovine sve dece već je uključeno u sistem brige o deci. Takođe, gotovo sva deca uzrasta od pet godina (98,1 procenat) širom Austrije pohađaju ustanove za rano obrazovanje i brigu o deci.

Bauer vidi podatke o obuhvatu dece, koji su ponovo porasli u odnosu na prethodne godine, kao potvrdu posvećenosti vlade.

Stopa obuhvata je značajno porasla od uvođenja modela podele troškova 2008. godine.

„Potpuno sam svesna da moramo nastaviti sa radom na širenju kapaciteta za brigu o deci“, istakla je Bauer.

Na primer, u pojedinim regionima i dalje postoji manjak mesta, a radno vreme ustanova često nije adekvatno.

Izveštaj o praćenju otkrio je i druge zanimljive podatke – više od polovine (53,2 procenta) majki sa decom mlađom od 15 godina zaposleno je na pola radnog vremena. Nasuprot tome, većina očeva sa decom tog uzrasta i dalje radi sa punim radnim vremenom.

Ipak, ministarka Bauer je jasno stavila do znanja da uloga države nije da određuje kako to treba organizovati.

„Niko u Austriji ne mora da se pravda zbog toga“, objasnila je Bauer.