Energetska zajednica formira Regionalnu grupu za tržište nafte

Sekretarijat Energetske zajednice najavio je formiranje Regionalne grupe za koordinaciju u oblasti nafte, koja će okupiti devet ugovornih strana, među kojima i Srbiju, sa ciljem praćenja regionalnih tržišta nafte i razmene podataka o ponudi i tražnji.

Jedan od prioriteta rada Grupe biće izgradnja adekvatnih sistema za formiranje i čuvanje rezervi.

Predstavnici ugovornih strana sastajaće se redovno, a po potrebi i u  kratkom roku u slučaju stvarnog ili neposredno pretećeg poremećaja u snabdevanju, najavljuje Energetska zajednica čije je sedište u Beču.

„Nova Grupa za koordinaciju u sektoru nafte ojačaće sistem ranog upozoravanja i zajednički odgovor na krize u jugoistočnoj i istočnoj Evropi“, objašnjava se u saopštenju

Predstavnici vlada, Evropske komisije, Međunarodne agencije za energetiku i naftne industrije iz čitave jugoistočne i istočne Evrope okupili su se u Beogradu na Forumu o nafti Energetske zajednice, gde je Sekretarijat Energetske zajednice najavio osnivanje regionalne Grupe za koordinaciju u sektoru nafte. Ova grupa će okupiti devet ugovornih strana Energetske zajednice – sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine, Moldavije i Gruzije – radi praćenja regionalnih tržišta nafte i razmene podataka o ponudi i potražnji.

„Ova najava dolazi u godini koja je stavila na probu otpornost Energetske zajednice. Na Forumu se razgovaralo o iskustvima ugovornih strana iz 2026. godine, kao i o koracima neophodnim za obezbeđivanje brzog odgovora na buduće poremećaje. Tržišta širom regiona pokazala su značajnu fleksibilnost u održavanju fizičkog snabdevanja, uprkos velikoj zavisnosti od uvoza, rastućoj potrošnji nafte i izloženosti globalnim rizicima u snabdevanju. Istovremeno, stalna izloženost međunarodnim cenovnim pritiscima i poremećajima u lancima snabdevanja ukazuje na važnost održavanja fleksibilnih aranžmana snabdevanja, regionalne saradnje i adekvatnih rezervi za slučaj nužde“, ističe se u saopštenju.

Kao stalna platforma za praćenje kretanja na tržištu nafte, novoosnovana Grupa za koordinaciju u sektoru nafte predstavljaće ključni deo ovih napora.

Grupa će razmenjivati informacije o ponudi, potražnji i rezervama za slučaj nužde, te procenjivati rizike u snabdevanju i razvoj infrastrukture. To će pomoći regionu da blagovremeno identifikuje potencijalne nestašice i koordiniše odgovor, slično načinu na koji to čini Grupa za koordinaciju u sektoru nafte Evropske unije za svoje države članice. Grupa će se redovno sastajati, a sastanak se može sazvati i u kratkom roku u slučaju stvarnog ili predstojećeg poremećaja u snabdevanju.

„Ublažavanje krize nije isključivo unutrašnje pitanje”, izjavio je Predrag Grujičić, šef Odeljenja za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice. „Samo zajedničkim delovanjem možemo se izboriti sa globalnom krizom. Energetska zajednica pruža efikasan i dobro uspostavljen okvir za to”, dodao je on.

Grujičić je istakao da jedan od prioriteta mora biti izgradnja adekvatnih sistema za formiranje rezervi.

Iskustvo iz 2026. godine pokazalo je prilagodljivost tržišta nafte u regionu, ali i ukazalo na važnost jačanja spremnosti.

Izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice – prvi te vrste, predstavljen na Forumu – prati napredak ostvaren širom regiona. Izveštaj koji će uskoro biti objavljen pokazuje da Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju usvojene posebne zakonske propise i već formirane fizičke zalihe, koje trenutno obezbeđuju pokriće za oko 45–50 dana, u odnosu na cilj od 90 dana. Moldavija je ostvarila značajan napredak u pogledu zakonske regulative i sada mora brzo da pređe na fazu sprovođenja, naročito kada je reč o formiranju fizičkih zaliha. Nacrt zakona u Albaniji je takođe pred završetkom.

Strane ugovornice koje još uvek zaostaju pozvane su da slede taj primer i hitno uspostave neophodne pravne okvire i obezbede fizičke zalihe.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana 2005. godine u Beču sa ciljem da zemlje Jugoistočne Evrope i šireg regiona usklade svoje energetsko zakonodavstvo sa pravilima Evropske unije, integrišu tržišta električne energije i gasa sa EU i unaprede energetsku bezbednost, konkurenciju i tranziciju ka čistoj energiji.

Zemlje članice su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Moldavija i Ukrajina.