Na snazi zabrana branja pečurki, prete visoke kazne

Jesen je sezona gljiva, ali svako ko se sa korpom uputi u austrijske šume, s obzirom na stroge zakone i regionalne zabrane branja, mogao bi da bude novčano kažnjen u slučaju kršenja propisa.

Prema Zakonu o šumama, pravilo u Austriji je da se za lične potrebe može sakupiti najviše dva kilograma gljiva po osobi dnevno. Svako ko bez dozvole ubere više od te količine čini prekršaj i rizikuje novčanu kaznu do 150 evra.

Kazne su strože za organizovane akcije branja i mogu dostići i do 730 evra, ili, u ozbiljnim slučajevima, rezultirati zatvorskom kaznom u trajanju do nedelju dana.

Poštovanje prava vlasnika šuma

U načelu, svako ima pravo da uđe u šumu i boravi u njoj radi rekreacije. Međutim, šuma ne pripada svima. Pravno gledano, sve gljive su vlasništvo vlasnika određene šume.

Ako znakovi izričito zabranjuju branje, vaša korpa mora ostati prazna. Ako vlasnik prećutno toleriše branje, ta saglasnost se odnosi samo na lične potrebe. Svako ko prekrši zabranu može biti tužen od strane vlasnika ili, nakon kontrole od strane šumara ili policije, prijavljen i udaljen iz šume.

Propisi se značajno razlikuju od regiona do regiona

U austrijskim pokrajinama važe različita pravila:

• Koruška: Od 1. oktobra na snazi je stroga zabrana branja lisičarki i vrganja. One se smeju sakupljati samo u periodu od 15. juna do 30. septembra. Svako ko ih, ipak, bude brao i van tog perioda, mogao bi da se suoči sa novčanom kaznom na licu mesta u iznosu od 50 evra. Ozbiljna kršenja propisa mogu dovesti do kazni koje dostižu i do 3.630 evra. Pored toga, mnoge vrste gljiva su zaštićene tokom cele godine i ne smeju se oštećivati, sakupljati niti prodavati.

• Salcburg: Predviđene su stroge kazne. Svako ko učini težu povredu propisa o zaštiti prirode teoretski rizikuje novčanu kaznu do 36.500 evra ili kaznu zatvora u trajanju do šest nedelja. Od 1. oktobra na snazi je i ograničenje vremena sakupljanja: dozvoljeno je od sedam do 17 časova. Nejestivi ili crvljivi primerci se ne smeju uzimati.

• Gornja Austrija: Potpuno je zaštićeno sedam vrsta gljiva, uključujući kneginju (carsku gljivu) i džinovsku pufaru. Za njihovo oštećivanje ili uklanjanje predviđena je kazna od 600 do 10.000 evra.

• Beč: Postoji apsolutna zabrana sakupljanja gljiva u zaštićenim područjima kao što su „Lainzer Tiergarten” ili „Lobau”.

• Tirol i Forarlberg: U Tirolu je sakupljanje dozvoljeno između sedam i 19 časova, a upotreba mehaničkih pomagala, poput grabulja, zabranjena je. U Forarlbergu je sakupljanje dozvoljeno samo između 8.00 i 17.00.

• Štajerska: I ovde važi ograničenje od dva kilograma dnevno. Komercijalne akcije sakupljanja gljiva su zabranjene.

Opasnost po život usled pogrešne identifikacije

Pored pravnih posledica, postoje i rizici po zdravlje. Ministarka zdravlja Korinna Schumann upozorila je na teška trovanja usled pogrešne identifikacije i pozvala građane na oprez, savetujući im da ne jedu gljive ukoliko imaju bilo kakvu sumnju.

Centar za informacije o trovanjima (VIZ) ističe da aplikacije, veštačka inteligencija i fotografije sa interneta ne predstavljaju pouzdan način za identifikaciju gljiva.

Svako ko želi da konzumira gljive koje je sam sakupio trebalo bi da poseduje veliko znanje ili da gljive da na identifikaciju stručnjaku. Usluge stručne identifikacije gljiva pružaju specijalisti, a na mnogim mestima i nadležne službe na pijacama.

Smernice za bezbedno sakupljanje takođe uključuju sledeće: sakupljajte samo one gljive čija je vrsta pouzdano utvrđena; male, mlade primerke ostavite u zemlji; nemojte transportovati gljive u plastičnim kesama; dobro ih termički obradite; i konzumirajte ih samo u umerenim količinama, jer se teško vare.

U slučaju sumnje na trovanje gljivama, odmah treba kontaktirati Centar za kontrolu trovanja. Ako su prisutni teški simptomi, potrebno je pozvati hitnu pomoć.