PARTIZAN★KE ART

O događaju

Umetnost ženskog otpora u Jugoslaviji i Koruškoj

Die Kunst des weiblichen Widerstands in Jugoslawien und Kärnten | Umetnost ženskega odpora v Jugoslaviji in na Koroškem

Informacije o izložbi

Trajanje izložbe: od 2. maja do 28. novembra 2026.

Radno vreme:

* Od srede do petka (radnim danima): od 10.00 do 17.00 časova
* Subotom (uključujući i državne praznike): od 12.00 do 18.00 časova

Letnja pauza: Izložba će biti zatvorena od 27. jula do 16. avgusta 2026. godine zbog letnjeg zatvaranja Dokumentacionog arhiva austrijskog otpora (DÖW).

Svečano otvaranje: 30. april 2026. u 19.00 časova

Završni događaj (finisaž): 27. novembar 2026. u 17.00 časova

Lokacija: Paviljon V (rimski broj V, ne arapski broj 5), kompleks Ota Vagnera (Otto-Wagner-Areal), Baumgartner Höhe 1, 1140 Beč.

Ulaz je besplatan.

Besplatna vođenja kroz izložbu sa kustosima

* ● maj 2026. u 12.00 časova
* ● maj 2026. u 14.00 časova
* ● jun 2026. u 12.00 časova
* ● jun 2026. u 13.30 časova

Neophodna je prethodna prijava putem elektronske pošte.

Više informacija o projektu Partizan★ke Art.

Izložba o partizankama, otporu i potisnutom nasleđu

Šta znači stvarati umetnost ne uprkos ratu, već usred rata – kada rat nije samo pozadina, već uslov, materijal i pokretačka nužnost umetničkog stvaralaštva? Šta znači suprotstaviti se fašizmu najjednostavnijim sredstvima: pesmom, pisanjem, vezom i slikanjem?

Izložba međunarodnog kolektiva Partizan★ke Art osvetljava gotovo zaboravljeno poglavlje evropske istorije: umetnost partizanki iz Jugoslavije i Koruške (Kärnten/Koroška).

Na poziv Dokumentacionog arhiva austrijskog otpora (DÖW), Elena Messner, Brigita Malenica, Julia Stolba, Sabina Ferhadbegović i Goran Lazičić prikazuju koliko su umetničko stvaralaštvo i politički otpor bili međusobno povezani.

Više od 30 međunarodnih priloga iz oblasti književnosti, likovne umetnosti, filma, fotografije, tekstilne umetnosti, grafike, pozorišta, plesa, muzike i spomeničke arhitekture pokazuje da otpor nije bio organizovan samo vojno, već je imao i snažnu kulturnu osnovu.

Višemetarski baneri oblikuju izložbeni prostor i pružaju istorijski i naučni pregled raznovrsnih umetničkih izraza nastalih tokom antifašističke borbe.

Istovremeno, izložba otvara prostor za savremene umetničke pristupe. Umetnice i umetnici kroz video-eseje, instalacije, tekstilne i audio-radove preispituju ovo nasleđe. Prošlost i sadašnjost stupaju u međusobni dijalog.

Značaj ženskog otpora

Dok se ženski otpor tokom Drugog svetskog rata u Zapadnoj Evropi danas makar delimično prepoznaje i čuva u kolektivnom sećanju, otpor žena u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi ostaje uglavnom nevidljiv.

Posebno je Jugoslavija, nekada poprište jednog od najvećih i najuspešnijih partizanskih pokreta u Evropi, marginalizovana u kulturi sećanja nemačkog govornog područja.

A ipak, oko dva miliona žena pridružilo se oslobodilačkom pokretu: kao bolničarke, kurirke, organizatorke, borkinje – ali i kao umetnice.

Pisale su pesme u ilegali, osmišljavale i izrađivale letke, vezle simbole otpora, izvodile pozorišne predstave na oslobođenim teritorijama i komponovale pesme koje su pratile partizanske marševe kroz planine.

Kultura je postala sredstvo osnaživanja žena i pokretačka snaga društvenih promena. Antifašistička borba istovremeno je predstavljala važan podsticaj za ostvarivanje ženskih prava i emancipaciju.

Avangarda i narodna umetnost u ilegali

Pojam „partizanska umetnost“ označava jedan od najobuhvatnijih primera kulturno organizovanog otpora tokom Drugog svetskog rata.

Među ženama koje su učestvovale u njenom stvaranju bile su kako predstavnice umetničke avangarde, tako i nepismene žene koje su svoja iskustva izražavale kroz različite oblike narodne umetnosti.

Njihova dela nastajala su u izuzetno teškim okolnostima – u skrovištima, izgnanstvu i pod stalnom pretnjom smrću. Upravo ti egzistencijalni uslovi daju njihovom stvaralaštvu posebnu snagu i neposrednost.

Umetnost je istovremeno imala brojne funkcije: bila je sredstvo opismenjavanja, politički manifest, način suočavanja s tugom i gubitkom, izvor nade, obrazovno sredstvo, strategija mobilizacije i estetsko promišljanje života i smrti.

Usred nasilja i terora, umetnost je stvarala prostor za zamišljanje drugačije budućnosti.