Robert Hall i Michael Woodford dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

Američkim ekonomistima Robertu E. Hallu i Michelu Woodfordu danas je dodeljena ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju za rad na „mikroekonomskim osnovama makroekonomske stabilizacije“, saopštila je Švedska akademija nauka.

“Ovogodišnji laureati u oblasti ekonomskih nauka razvili su nove makroekonomske modele koji su značajno unapredili našu sposobnost sprovođenja efikasne politike stabilizacije. Na osnovu ovih modela, pravovremene mere fiskalne i monetarne politike mogu da ublaže ekonomske uspone i padove. Ekonomiju karakterišu naizmenični periodi pada i rasta aktivnosti. Još otkako je ekonomista John Maynard Keynes izneo svoje teorije pre skoro jednog veka, politika stabilizacije igra važnu ulogu u suočavanju sa ovim fluktuacijama. Tokom recesije, ekonomija se podstiče smanjenjem kamatnih stopa i povećanjem budžetskog deficita, dok bi u slučaju pregrejane ekonomije trebalo preduzeti suprotne mere kako bi se ona usporila”, navodi se u saopštenju.

“Međutim, tokom naftnih kriza sedamdesetih godina prošlog veka, činilo se da kejnzijanski modeli – koji određuju kada i kako treba sprovoditi mere – više ne funkcionišu. Oni nisu doveli do smanjenja nezaposlenosti, već su, naprotiv, izazvali nekontrolisanu inflaciju. Zapad je prošao kroz deceniju koju su obeležili nizak privredni rast, visoka nezaposlenost i visoka inflacija. Mnogi su smatrali da je politika stabilizacije donela više štete nego koristi i da je treba napustiti“, dodaje se u odluci.

Robert E. Hall i Michael Woodford nagrađeni su ovogodišnjom nagradom za ekonomske nauke jer su pokazali kako se ekonomski modeli mogu rekonstruisati radi revitalizacije politike stabilizacije. Umesto da modele zasnivaju na statističkim vezama između makroekonomskih veličina, kao što su inflacija, proizvodnja i potrošnja, oni su odlučili da ih izgrade na mikroekonomskim osnovama. To podrazumeva razumevanje načina na koji ukupnost pojedinačnih domaćinstava i preduzeća svojim delovanjem utiče na ekonomiju.

Ključni element ovih modela jeste činjenica da domaćinstva i preduzeća, prilikom donošenja odluka o štednji ili cenama proizvoda, uzimaju u obzir buduća kretanja. Kada vlade i centralne banke saopšte svoje planove ekonomske politike, one mogu da utiču na ta očekivanja u pogledu budućnosti i usmere ekonomiju u pravom smeru. Od svog uvođenja, novi modeli su se pokazali izuzetno korisnim u suočavanju sa ekonomskim padovima koji su nas pogodili.

Hall je dobio priznanje za rad iz 1978. godine u kojem je analizirao zašto potrošači nastoje da održe relativno stabilan nivo potrošnje tokom vremena, dok je Woodford kasnije razvio takozvani novi kejnezijanski model, koji je postao jedan od važnih teorijskih okvira za savremenu makroekonomsku politiku.

Nagrada za ekonomske nauke ustanovljena je 1968. godine odlukom švedske centralne banke, a prvi put je dodeljena 1969. godine.

Za razliku od pet originalnih Nobelovih nagrada, koje je u testamentu predvideo švedski pronalazač Alfred Nobel, nagrada za ekonomiju ustanovljena je naknadno.