Ako se nastavi politika neselektivne potrošnje uskoro novi rekord državnog duga

Ukoliko se nastavi politika neselektivne i široke potrošnje, Austrija bi uskoro mogla da zabeleži novi rekord državnog duga, upozorava „Agenda Austria“.

Dva puta tokom prošlog veka, državni dug u industrijalizovanim zemljama je naglo porastao – tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Taj dug je 1946. godine iznosio 130 odsto ekonomskog učinka, dok danas iznosi oko 113 odsto.

Ono što je najvažnije jeste trend koji je usledio nakon tih katastrofa. Nakon 1945. godine, industrijalizovane zemlje su kontinuirano smanjivale svoj dug – sve do nivoa od nešto više od 34 odsto sredinom sedamdesetih godina, objašnjava „Agenda Austria“.

Međutim, ukazuje se da je taj mehanizam sada izgubljen. Već četiri decenije, odnos duga i BDP-a raste kako u dobrim, tako i u lošim godinama i svaka kriza ga podiže na novi, viši nivo sa kojeg se više nikada ne spušta.

I tržišta u razvoju se takođe približavaju rekordnim vrednostima, trenutno na nivou od 78 odsto. Početak pandemije korona virusa doveo je nivo duga blizu istorijskog maksimuma.

Ako se nastavi politika neselektivne i široke potrošnje, Austrija će uskoro dostići novi vrhunac. Dug je, u suštini, potraživanje na račun budućih poreskih prihoda – on ograničava fleksibilnost budućih budžeta i predstavlja teret za buduće generacije.

„U prošlosti je visok dug bio odgovor na katastrofe, dok je danas postao uobičajena praksa. Oni koji ne otplate dug tokom ekonomskog uspona nemaju šta da ponude kada nastupi pad“, konstatovao je Friedrich Bähr, ekonomista „Agenda Austria”.