Vera Škulić među 100 žena heroina sveta u agrobiznisu

Srpska poljoprivredna preduzetnica i pčelarka Vera Škulić našla se među 100 žena heroina sveta u oblasti agrobiznisa i ruralnog razvoja, prema izboru Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), nakon što je u konkurenciji bilo više od 600 kandidatkinja iz 131 države.

Ovo međunarodno priznanje, međutim, za osnivačicu i predsednicu Asocijacije agropreduzetnica Srbije predstavlja mnogo više od potvrde dosadašnjeg rada, jer, kako ističe, njegov pravi značaj vidi u mogućnosti da se položaj žena na selu unapredi kroz konkretnu podršku, nove projekte i saradnju sa institucijama.

U razgovoru za Blic TV Škulić je govorila o promenama koje su poslednjih godina postale vidljive u domaćoj poljoprivredi, preprekama sa kojima se suočavaju žene preduzetnice, koje samostalno vode proizvodnju, ali i o mogućnostima koje se otvaraju mladima spremnim da svoju budućnost grade na selu.

Priznanje će joj biti uručeno 15. oktobra u Rimu, a uoči odlaska ne krije da je, uprkos brojnim obavezama na imanju, posebno uzbuđena zbog činjenice da je njen rad prepoznat na međunarodnom nivou.

Žene su oduvek radile u poljoprivredi, ali njihov rad nije bio dovoljno vidljiv

Iako žene predstavljaju važan deo poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, njihov doprinos dugo se posmatrao prvenstveno kroz rad na porodičnim gazdinstvima, dok su one koje samostalno organizuju proizvodnju i razvijaju sopstveni posao znatno ređe dobijale prostor da predstave rezultate svog rada.

Prema rečima Škulić, upravo se u tom pogledu tokom poslednjih pet godina dogodila značajna promena, kojoj su doprinele i društvene mreže, omogućivši poljoprivrednicama da neposredno predstave svoje gazdinstvo, način proizvodnje i proizvode potencijalnim kupcima.

“U odnosu na pre možda pet godina, žene su dobile dosta veću vidljivost nego ranije. Ranije je to bilo prekriveno tim nekim velom stereotipa da je to „muški posao“. Žene jesu bile tu, kao radna snaga poljoprivrednog gazdinstva, ali niko nije obraćao posebnu pažnju na žene koje rade samostalno u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako da, sa ovim mojim istupanjem na društvene mreže, to se dosta promenilo. I sada imamo situaciju gde i žene koje, ne samo koje rade, koje pomažu svojoj porodici na poljoprivrednim gazdinstvima, nego i žene koje imaju samostalnu proizvodnju, one se snimaju i pokazuju, zapravo, svoj rad, svoje gazdinstvo, svoje proizvode na društvenim mrežama. Tako da smo na taj način pokrenuli jednu sasvim drugu percepciju žene u poljoprivredi, odradili i sam marketing njihovog rada i poljoprivrednih proizvoda” objasnila je Škulić.

Preporučila bih mladima da se vrate na selo

Govoreći o budućnosti srpske poljoprivrede, Škulić je posebno izdvojila mlade koji već imaju porodičnu zemlju ili kuću na selu, a razmišljaju o pokretanju sopstvene proizvodnje. Njena poruka je da se mogućnosti današnje poljoprivrede ne mogu procenjivati isključivo na osnovu uslova u kojima su radile prethodne generacije, jer su se i način života i sama proizvodnja tokom proteklih decenija promenili.

Ipak, povratak na selo ne predstavlja kao jednostavan izbor, niti umanjuje obim svakodnevnog rada, ističući da poljoprivredno gazdinstvo podrazumeva brojne obaveze koje počinju rano ujutru i traju gotovo čitavog dana.

„Mislim da mladi ljudi, generalno, ne samo žene, nego mladi ljudi koji žele da se vrate na selo i koji bi želeli da se bave poljoprivredom, a imaju mogućnost, zemlju u nasledstvo ili kuću na selu, ja bih preporučila da se vrate. Zato što poljoprivreda nije ista danas kao pre 20, 30 godina, i sela nisu ista kao pre 20, 30 godina. Mislim da, koliko, naravno, to je izlazak iz zone komfora na selu, i generalno u poljoprivredi ima mnogo posla, ima mnogo obaveza. Naš svakodnevni dan počinje od pet ujutru, završava se uveče, ali ništa od toga nema toliku cenu kao taj mir i zdrav seoski život, zdravo okruženje u kom živite. Moja preporuka je da ne odustaju, one koje se već bave, a one koje bi želele da se bave, da krenu”, naglasila je Škulić.

Gde žene koje žele da pokrenu poljoprivredni posao mogu da potraže pomoć

Za žene koje već imaju proizvodnju, ali se suočavaju sa problemima u poslovanju, kao i za one koje tek planiraju da započnu samostalni posao u poljoprivredi, značajna je mogućnost da dobiju informacije i smernice o tome kojim institucijama mogu da se obrate.

Škulić navodi da je upravo pružanje takve podrške jedan od osnovnih zadataka Asocijacije agropreduzetnica Srbije, čiji je osnivač i predsednica, naglašavajući da je spremna da pomogne ženama koje imaju nedoumice ili probleme u svakodnevnom radu.

„Ja sam dostupna svakoj ženi u poljoprivredi za sva moguća pitanja, za savete, za sugestije. Sama Asocijacija agropreduzetnica Srbije upravo to i radi, pomaže svim ženama u poljoprivredi koje imaju neki problem. Mi smo tu da ih uputimo na institucije, na prosto rešavanje tih problema“, naglasila je ona.

Priznanje u Rimu vidi kao priliku za nove projekte

Iako se priprema za svečanu dodelu priznanja u Rimu, Škulićeva istovremeno nastavlja sa svakodnevnim obavezama na svom imanju, dok je očekuje i organizacija događaja „Agrarna jesen“.

Na put kreće 14. oktobra, a već narednog dana prisustvovaće ceremoniji na kojoj će biti predstavljene žene čiji je doprinos agrobiznisu i ruralnom razvoju prepoznat na svetskom nivou.

Ipak, kako ističe, najveći uspeh za nju neće biti samo međunarodno priznanje, već mogućnost da ono doprinese pokretanju projekata koji bi unapredili uslove poslovanja žena u domaćoj poljoprivredi.

“Očekujem da ću produbiti tu saradnju sa samim FAO-om, sa Ujedinjenim nacijama, i očekujem mnogo projekata u narednih godinu dana koji će se odnositi na samo žensko agropreduzetništvo. Ali, za to mi je zaista potrebna pomoć svih kolega poljoprivrednika, institucija. Ja jesam pokrenula velike stvari, pokrenula sam mnoga pitanja, uzdrmala sam malo javnost i prikazala neki realan svet, ali za neki veći napredak mi je potrebno da svi zajedno, kao društvo, radimo na tome”, kazala je Škulić.

Njeno priznanje dolazi u trenutku kada se sve više govori o mogućnostima ekonomskog osnaživanja žena u ruralnim sredinama, a upravo će buduća saradnja sa institucijama i međunarodnim organizacijama pokazati u kojoj meri veća vidljivost žena u poljoprivredi može da preraste u konkretnu podršku njihovom poslovanju i razvoju domaćih gazdinstava.

FAO izabrao Veru Škulić

Vera Škulić, poljoprivredna preduzetnica, pčelarka i osnivačica i predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije, prepoznata je kao jedna od FAO 100 žena heroja u agroprehrambenim sistemima i ruralnom razvoju, u okviru globalne inicijative koju je pokrenula Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) povodom Međunarodne godine žene poljoprivrednice 2026. (IYWF 2026). Ova inicijativa odaje priznanje ženama čije liderstvo, inovativnost i posvećenost doprinose transformaciji agroprehrambenih sistema i unapređenju života ruralnih zajednica širom sveta.

Žene imaju ključnu ulogu u agroprehrambenim sistemima kao proizvođačice hrane, preduzetnice, liderke zajednica i čuvarke prirodnih resursa. Kroz inicijativu „FAO 100 žena heroja u agroprehrambenim sistemima i ruralnom razvoju“ (FAO 100 Women Heroes in Agrifood Systems and Rural Development), FAO odaje priznanje ženama čiji je rad uticao na mogućnosti za razvoj, unapredio bezbednost hrane, podržao održivi razvoj i doneo pozitivne promene u ruralnim područjima, navodi FAO.

Škulić je izabrana među 609 nominovanih žena iz 131 države članice FAO širom sveta, a priznanje je dobila za svoj doprinos razvoju ženskog preduzetništva i poljoprivrede, kao i osnaživanju žena u ruralnim sredinama Srbije.

Radeći na porodičnom gazdinstvu na kome se obrađuje oko 200 hektara zemljišta, a istovremeno promovišući održivu proizvodnju kroz pčelarstvo, Vera uspešno povezuje praktično iskustvo u poljoprivredi sa snažnim zalaganjem za ruralni razvoj. Kroz Asocijaciju agropreduzetnica Srbije pokrenula je i predvodila inicijative, konferencije i aktivnosti za umrežavanje koje pružaju podršku ženama u poljoprivredi, podstiču inovacije i povezuju proizvođače, institucije i privredu, dodaje FAO.

Njen uticaj prevazilazi okvire porodičnog gazdinstva. Kao prva agroinfluenserka u Srbiji, Vera koristi digitalne medije za promociju poljoprivrede, života na selu i domaće proizvodnje hrane, dopirući do hiljada ljudi i podižući svest o mogućnostima koje nudi agroprehrambeni sektor. Kroz svoj javni angažman doprinela je većoj vidljivosti poljoprivrede i motivisala mlađe generacije da se uključe u ovu oblast.

Priznanje koje je dobila Vera Škulić potvrđuje ne samo njena lična postignuća već i značajnu ulogu žena u izgradnji inkluzivnijih, otpornijih i održivijih agroprehrambenih sistema. Njena priča pokazuje kako lokalno liderstvo, zasnovano na praktičnom radu i posvećenosti zajednici, može da stvori nove prilike za ruralno stanovništvo i pokrene pozitivne promene daleko izvan granica jednog gazdinstva.

Odajući priznanje za 100 žena iz različitih delova sveta, FAO želi da poveća vidljivost doprinosa žena poljoprivredi i ruralnom razvoju, istovremeno ukazujući na potrebu da im se obezbedi bolji pristup resursima, uslugama, tehnologijama, tržištima i procesima donošenja odluka. Ova inicijativa dodatno potvrđuje ključnu ulogu žena u izgradnji održivije i sigurnije prehrambene budućnosti za sve.