Preko reda do operacionog stola: Studija AK otkriva ulogu novca

Po prvi put, jedna studija je dokumentovala slučajeve u kojima su pacijenti u bolnicama u Gornjoj Austriji dobijali prioritetni pristup lečenju iz nemedicinskih razloga.

Taj povlašćeni tretman usledio je nakon poseta privatnim lekarskim ordinacijama ili putem direktnih privatnih plaćanja iz sopstvenog džepa.

Kako bi istražila uzroke dugog čekanja na operacije i praksu „preskakanja reda“ u Gornjoj Austriji, Radnička komora (AK) te pokrajine angažovala je Institut za napredne studije (IHS) da sprovede sveobuhvatnu studiju.

U periodu od septembra 2025. do januara ove godine, u istražiavnju je učestvovalo 810 osoba koje su u prethodne tri godine bile podvrgnute operaciji u javnoj bolnici ili bolnici kojom upravlja verska organizacija.

Sistematski dokazi o prioritetnom pristupu

Za 13,1 odsto ispitanika postojala je mogućnost da skrate vreme čekanja posetom privatnoj lekarskoj ordinaciji. Od njih, 6,1 odsto je prihvatilo ponudu, dok ju je 4,8 odsto odbilo –  zato što su smatrali da su troškovi previsoki ili su se protivili takvoj praksi iz principa.

Za 9,1 odsto ispitanika postojala je opcija da skrate vreme čekanja direktnim privatnim plaćanjem iz sopstvenog džepa. Ovu ponudu prihvatilo je 2,8 odsto ispitanika, dok ju je 5,2 odsto odbilo.

Iznosi ovih privatnih plaćanja kretali su se od 200 do 8.600 evra.

Prosečno vreme čekanja

Osobe koje su koristile različite „privatne puteve“ za pristup zdravstvenoj zaštiti čekale su na zakazanu operaciju u proseku 7,5 nedelja.

Za one koji su se oslanjali isključivo na privatno dopunsko zdravstveno osiguranje, medijana vremena čekanja iznosila je osam nedelja.

Ispitanici koji su plaćali iz sopstvenog džepa ili koristili privatne veze čekali su u proseku 12,5, odnosno 17,5 nedelja, dok su oni koji nisu koristili privatne kanale kako bi obezbedili raniji termin za operaciju čekali u proseku 20 nedelja.

„Ova praksa je u suprotnosti sa principom jednakog tretmana unutar zdravstvenog sistema zasnovanog na solidarnosti i mora biti ukinuta. Kreatori državne politike moraju stati na put ovakvim slučajevima ’preskakanja reda’ i osigurati maksimalnu transparentnost“, rekao je predsednik AK Gornje Austrije Andreas Stangl.

Obrazovanje i primanja takođe igraju ulogu

Ispitanici koji su završili srednju stručnu školu, stekli maturu ili imaju viši nivo obrazovanja, čekali su znatno kraće na operaciju – u proseku 16 nedelja, u poređenju sa onima čiji je najviši stepen obrazovanja obavezno školsko obrazovanje ili završena stručna obuka, koju su na hirurški zahvat čekali u proseku 25 nedelja.

Visina primanja ima sličan uticaj na dužinu čekanja: ispitanici čiji mesečni raspoloživi prihod domaćinstva prelazi 2.100 evra čekaju na operaciju 18,5 nedelja, dok oni sa nižim primanjima čekaju 24 nedelje.