Više od polovine zatvorenika u Austriji nema austrijsko državljanstvo

Više od polovine zatvorenika u Austriji nema austrijsko državljanstvo – na dan 23. juna, u pritvoru ili na izdržavanju kazne nalazilo se 10.101 lice, od kojih 5.257 nisu bili austrijski državljani, što čini 54,04 odsto.

Trenutno, slobode je lišena 10.221 osoba, uključujući približno 5.000 stranih državljana.

Ministraka pravde Ana Sporrer rekla je da se dnevni troškovi po zatvoreniku kreću od 182,42 do 169,87 evra (neto).

Sa 5.257 stranih zatvorenika, to iznosi skoro milion evra, svakog dana.

Kada je reč o zemljama porekla, Ministarstvo ukazuje da nešto više od trećine stranih zatvorenika dolazi iz zemalja članica EU, odnosno iz četiri države članice – Mađarska, Poljska, Slovačka, Rumunija.

Najveći broj stranih zatvorenika poreklom je iz Srbije (513), zatim sledi Sirija (468), Rumunija (434), Slovačka (343), Avganistan (330), Mađarska (298), Rusija (285), Turska (253), Poljska (169), Bosna i Hercegovina (141).

Austrijski parlament u sredu je usvojio dopunu zakona kojom se omogućava prinudno proterivanje osoba koja su počinila krivična dela na dalje odsluženje kazne u njihovu zemlju porekla.

„Parlament je usvojio novi član 133b Zakona o izvršenju zatvorskih kazni (StVG), čime se od 1. novembra omogućava prinudna deportacija stranih počinilaca krivičnih dela nakon što odsluže minimalni deo kazne. Prethodno su napori da se takva lica udalje iz zemlje često propadali zbog njihovog odbijanja, a deportacija je bila moguća samo na dobrovoljnoj bazi. Ova izmena rasterećuje policiju, jer će nadležni organ za imigraciju preuzeti počinioca direktno iz kazneno-popravne ustanove i sprovesti deportaciju, čime se eliminiše potreba za pritvorom pred deportaciju. Ova mera sprovodi još jednu tačku iz vladinog sporazuma“, navodi se u saopštenju.

Ministarka pravde Ana Sporrer rekla je da se ova mera ne odnosi na teška krivična dela sa elementima nasilja, seksualni delikt ili teroristički akt. Pored toga, mora biti na snazi zabrana ulaska i boravka, a konkretna osoba ne sme biti državljanin EEA (Evropskog ekonomskog prostora) niti državljanin treće zemlje sa povlašćenim statusom.

„Ova mera takođe podstiče ‘služenje kazne u matičnoj zemlji’ za građane EU, dok bi strani osuđenici trebalo da budu prebačeni u svoju matičnu zemlju radi služenja kazne”, rekla je Sporrer.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner rekao je da se omogućavanjem deportacije direktno iz zatvora rasterećuju policija i obezbeđuje strog, a pravedan sistem azila.

Državljani evropskih zemalja koji nemaju pravo boravka u Austriji trebalo bi da zatvorske kazne izdržavaju u svojim matičnim zemljama.

Cilj je da se to u budućnosti učini izvodljivijim uklanjanjem administrativnih prepreka i pojednostavljenjem procedura.

„Okvirna odluka EU i konvencija Saveta Evrope već pružaju pravni okvir za izvršenje zatvorskih kazni u matičnoj zemlji. Međutim, birokratske prepreke trenutno ometaju efikasnu primenu. Te birokratske prepreke sada treba postepeno uklanjati. U okviru izmene Zakona o izvršenju zatvorskih kazni, ovo se posebno odnosi na redosled izdržavanja više zatvorskih kazni. Time se povećava verovatnoća da će strani državljani osuđeni za krivična dela zaista izdržavati kazne u svojim matičnim zemljama“, ukazuje se u saopštenju parlamenta.

Sporrer nije odgovorila na pitanje na koji broj aktuelnih stranih zatvorenika će se primeniti novi zakon.