Pokrenuta inicijativa za dodelu državljanstva deci rođenoj u Austriji

Na inicijativu politikologa Rainera Bauböcka i Gerda Valcharsa, zajedno sa rediteljkom Olgom Kosanović, više od sto istaknutih ličnosti zalaže se za uvođenje principa „jus soli“ (sticanje državljanstva prema mestu rođenja) u austrijski Zakon o državljanstvu.

Pod sloganom „Pasoš koji odgovara“ (Ein Pass, der passt), pokrenuta je kampanja prikupljanja potpisa na platformi „mein.aufstehn.at“ tokom „Nedelje demokratije”, u periodu koji prethodi austrijskom Nacionalnom prazniku.

Zahtev glasi: deca rođena u Austriji trebalo bi automatski da dobiju austrijsko državljanstvo, pod uslovom da njihovi roditelji već nekoliko godina legalno borave u toj zemlji.

„Cilj naše inicijative je da se u Austriji uspostavi politika sticanja državljanstva na osnovu rođenja, slična onoj u Nemačkoj. U Nemačkoj deca automatski dobijaju državljanstvo po rođenju, ukoliko bar jedan od roditelja legalno boravi u zemlji pet godina”, objašnjava istraživač migracija, prof. Rainer Bauböck.

On ističe da se u Austriji svakog dana rodi oko 50 dece koja ne dobijaju austrijsko državljanstvo, iako su rođena u toj zemlji.

Prema podacima austrijskog Zavoda za statistiku, u Austriji živi gotovo 300.000 ljudi koji su tu rođeni, ali nisu dobili austrijsko državljanstvo, iako većina njihovih roditelja boravi u zemlji već nekoliko godina.

Istraživač demokratije Gerd Valchars ukazao je na rastući demokratski deficit.

„Demokratija podrazumeva da ljudi koji su deo društva i na koje utiču političke odluke, takođe treba da imaju mogućnost da učestvuju u njihovom oblikovanju. Ovo osnovno demokratsko načelo u Austriji se sve manje ostvaruje. Restriktivni zakoni o državljanstvu uskraćuju sve većem broju ljudi pravo glasa. Demokratski deficit koji iz toga proizilazi predstavlja problem koji pogađa društvo u celini”, rekao je Valchars.

Rediteljka Olga Kosanović, koja je rođena u Austriji, iz prve ruke je iskusila prepreke koje stoje na putu do sticanja državljanstva. U svom filmu „Još smo daleko od lipicanera“ (Noch lange keine Lipizzaner), ona istražuje sopstvena iskustva, kao i iskustva mnogih drugih koji se nalaze u istoj situaciji.

 „Ne želim da me smatraju strankinjom u zemlji u kojoj sam rođena, želim da budem prepoznata i prihvaćena kao ravnopravan član društva. Reforma Zakona o državljanstvu u Austriji odavno je neophodna“, kazala je Kosanovič.

Bivši ministar poljoprivrede i evropski komesar Franz Fischler podržava ovu inicijativu.

„Gotovo svakodnevno čujemo i čitamo da ’Evropa mora da se ujedini‘. Ipak, još uvek nismo došli do tačke u kojoj se naš evropski identitet može doživeti na praktičan način. Pružimo bar deci, čiji roditelji ovde žive dugo, priliku da odrastaju kao Austrijanci“, objašnjava Fischler.

Nekadašnja pedsednica Vrhovnog suda i kandidatkinja za predsednika Austrije Irmgard Griss naglašava važnost učešća za one koji su rođeni i odrasli u Austriji.

„Idemo ka situaciji u kojoj je značajan deo stanovništva podložan zakonima, a nema nikakvog uticaja na njihovo donošenje“, objasnila je Griss.

Nekada najviši državni službenik Austrije Manfred Matzka, takođe podržava inicijativu za državljanstvo.

 „Svako ko je rođen u stabilnim uslovima u jednoj demokratskoj zemlji trebalo bi da ima punu priliku da doprinese daljem razvoju te demokratije“, dodao je Matzka.

Ukupno više od 100 istaknutih ličnosti već je pružilo podršku ovoj inicijativi. Ovu grupu ne čine samo bivši političari iz različitih političkih tabora, kao što su Franz Vranitzky, Ferry Maier, Heide Schmidt, Ferdinand Lacina, Alma Zadić i Alev Korun, već i ugledni pojedinci iz oblasti privrede, nauke, kulture i religije.

Među njima su bivši bankar Christian Konrad, preduzetnica Gerti Schatzdorfer- Wölfl, stručnjak za integraciju Kenan Güngör, lingvistkinja Ruth Wodak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Elfriede Jelinek, pisci Stefanie Sargnagel, Robert Menasse, Robert Misik i Doron Rabinovici, novinarke Barbara Coudenhove-Calergi i Solmaz Khorsand, kao i glumci i glumice Clemens Berndorf, Zeynep Buyraç, Karl Markovics, Cornelius Obonja, Stefanie Rainsperger, Suzi Stach i Erwin Steinhauer. Inicijativu podržava i biskup Insbruške biskupije Herman Glettler.

Peticija će biti upućena austrijskoj vladi, koja je najavila reformu zakona o državljanstvu u narednim mesecima.

„Bio bi veliki propust ako vlada sprovede reformu državljanstva, a da pritom ne uzme u obzir decu rođenu u Austriji”, navode inicijatori.