Budžet EU: Stocker otvoreno preti vetom

Austrijski kancelar Christian Stocker odbacio je predloženi budžet EU i zahteva smanjenje broja službenika u Briselu, preteći čak i vetom.

Dok je Austrija prinuđena da smanjuje sopstvenu javnu potrošnju, Evropska komisija namerava da dodatno proširi svoj aparat. Za kancelara Stockera, ove dve stvari su nespojive.

U jeku spora oko narednog budžeta EU, on je sada čak pomenuo mogućnost da Austrija blokira taj predlog.

U intervjuu za nemački dnevni list „Die Welt“ Stocker je jasno stavio do znanja da neće prihvatiti trenutni predlog Evropske komisije.

U središtu sukoba nalazi se dugoročni finansijski okvir Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine.

Evropska komisija je predložila ukupne rashode u iznosu od 1,985 biliona evra. Austrija spada u države članice koje se protive ovakvom obimu budžeta, a Stoker je jasno poručio da njegova saglasnost nipošto nije zagarantovana.

„Postoji granica onoga što Austrija može da prihvati. Ako se ta granica pređe, neću dati svoj pristanak“, najavio je Stocker ne precizirajući gde tačno ta granica leži.

Time je Austrija postala prva zemlja EU koja je eksplicitno pomenula mogućnost ulaganja veta na predloženi finansijski okvir.

Stocker posebno kritikuje planove Evropske komisije koji predviđaju otvaranje 2.500 novih radnih mesta u administraciji.

Šef austrijske vlade smatra da je to neprimereno i odvojeno od realnosti, s obzirom na trenutnu napetu budžetsku situaciju.

Umesto otvaranja novih radnih mesta, on zahteva da institucije EU takođe smanje broj svojih zaposlenih.

„U Austriji ukidamo 2.600 administrativnih radnih mesta“, rekao je Stocker i dodao da očekuje sličan pristup i od Brisela.

Ako bi smanjenje broja zaposlenih dovelo do manje birokratije, on bi to svakako pozdravio.

Finansijska situacija u Austriji jedan je od razloga za ovakav čvrst stav.

Austrija je trenutno suočena procesom EU zbog prekomernog budžetskog deficita i mora da konsoliduje svoj državni budžet. Stoga, Stocker zahteva da i evropske institucije pokažu uzdržanost u trošenju javnih sredstava i da svoje resurse koriste efikasno.

Prema njegovom mišljenju, kompromis o budžetu EU moguć je samo ako je svaki novi predlog realan.

Austrija nije usamljena u svojim kritikama. Nemačka, Holandija, Finska, Švedska i Danska takođe spadaju u takozvane „štedljive“ države članice EU koje odbacuju predloženi ukupni budžet od 1,985 biliona evra. Zbog toga je postizanje dogovora veliki izazov za Evropsku komisiju, budući da se dugoročni finansijski okvir za period 2028–2034. godine može usvojiti samo uz saglasnost svih država članica.