Izveštaj UN: Rasizam u Austriji duboko ukorenjen

Ekstremno desničarska ideologija je ušla u mejnstrim u Austriji, istakla je specijalni izvestilac UN za rasizam Ašvini K.P.

Ona u izveštaju navodi da Austrija ima čitav niz propisa i institucija za borbu protiv rasizma, od Ombudsmana za jednak tretman do nevladinih organizacija. Međutim, njihov rad je fragmentiran – i delimično ugrožen trenutnim merama štednje.

Stoga se problem rasizma, duboko ukorenjen u strukture društva, ne rešava.

Da bi se situacija poboljšala, potrebna je sveobuhvatna i na ljudskim pravima zasnovana strategija protiv rasizma.

Ovo je rezime izveštaja specijalnog izvestioca UN za rasizam Ašvini K.P. o Austriji.

Izveštaj od 19 stranica zasnovan je na njenoj poseti Austriji od 2. do 9. decembra prošle godine, tokom koje se sastala sa predstavnicima države i civilnog društva, poput Amnesti internešenela i nevladine organizacija za borbu protiv rasizma ZARA.

Prema rečima Šure Hašemi, izvršne direktorke Amnesti internešenela Austrija, izveštaj bi trebalo da bude „poziv na buđenje za austrijsku vladu“.

Neonacisti i govor mržnje

Izveštaj identifikuje „neonacističke grupe i druge krajnje desničarske organizacije“ poput pokreta Identitarista kao ključni problem u Austriji.

Navodi se da oni „podstiču istorijski revizionizam, posebno poricanje Holokausta, kao i antisemitizam, rasizam, ksenofobiju i antiimigrantsku propagandu“.

Izveštaj upozorava i na „rastući desničarski populizam“ koji deluje na društvenim mrežama koristeći „kodirani jezik i rasističke signale“.

Antisemitizam, antiazijski, anticrnački, antiarapski i antipalestinski rasizam, islamofobija i diskriminacija Roma i Sinti zajednica sada su prisutni i u političkom mejnstrimu.

Izveštaj takođe navodi alarmantan porast desničarskog populizma, koji deluje kroz „kodirani jezik i rasističke signale“ na društvenim mrežama.

Romska deca zatočena u učionici

Specijalni izvestilac je primio izveštaje austrijskih škola koji ukazuju na to da su jevrejska i muslimanska deca, kao i deca iz romskih, sinti, ali i afričkih porodica, posebno ranjiva na maltretiranje i dobijaju manje podrške.

Izveštaj eksplicitno pominje incident u školi u Salcburgu, u kojem su ukrajinska romska deca optužena za krađu mobilnih telefona. Njih 32-oje, uzrasta između šest i 12 godina, zatočeno je u učionici sat i po vremena. Neka su morala da ostave školske torbe, jer je policija planirala da ih pretrese sledećeg dana. Roditelji nisu obavešteni o sumnji ili o posledicama – čak ni kada se ispostavilo da je traženi mobilni telefon ostavljen kod kuće.

Izveštaj takođe kritikuje činjenicu da deca iz migrantskih porodica dobijaju manje podrške od drugih u pogledu akademskog uspeha. Štaviše, nastavni planovi i programi karakterišu evrocentrična perspektiva koja koristi evropske vrednosti, norme i istorijski razvoj kao univerzalni standard.

Iako postoji obuka za nastavnike protiv rasizma, ovi napori su očigledno nedovoljni.

Zabrana nošenja marame

Specijalni izvestilac UN izrazio je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog zabrane nošenja marame za devojčice do 14 godina, koja će stupiti na snagu sledeće školske godine.

Zabrana je usmerena samo na jedan verski simbol, dok su drugi dozvoljeni u školama.

Zabrana bi uticala samo na jedan pol unutar određene starosne grupe i religije. Štaviše, nedostaju podaci koji bi pokazali srazmernost zabrane.

Veliki broj osoba afričkog porekla, tvrdi izvestilac, rasno su profilisane: diskriminatorne provere pojedinaca od strane policajaca i drugih službenika za sprovođenje zakona isključivo na osnovu spoljnjih karakteristika kao što su boja kože, etničko poreklo ili religija.

Prema izveštaju, rasizam je takođe rasprostranjen na tržištima rada i stanovanja, kao i u sistemu zdravstvene zaštite. Oni koji se doživljavaju kao stranci ili koji imaju ime koje zvuči strano teže pronalaze posao i moraju da se zadovolje skupim i lošim stambenim uslovima.