Novi pasoš Srbije počeo da se izdaje

Posle gotovo dve decenije Srbija je dobila redizajniran pasoš, a nova putna isprava donosi drugačiji izgled, savremenije zaštitne elemente i niz tehničkih unapređenja koja bi trebalo da dodatno otežaju falsifikovanje ovog dokumenata.

Prvi julski dan označio je početak izdavanja pasoša novog izgleda. Reč je o prvoj značajnijoj promeni izgleda ovog dokumenta od uvođenja biometrijskih pasoša 2008. godine, ali i o jednom od tehnološki najsavremenijih državnih dokumenata koje će Srbija imati.

Njegova najveća vrednost nije u estetici već u snazi – sa 133 zemlje u koje može da se putuje bez vize, srpski pasoš pozicionira na 30. mesto tradicionalne Henlijeve liste.

Najvidljivija promena odnosi se na spoljašnji izgled. Dosadašnja bordo boja zamenjena je preciznije definisanom burgundi crvenom, dok je dizajn državnog grba usklađen sa zvaničnim Malim grbom Republike Srbije.

Dok je na postojećem pasošu naziv Republika Srbija ispisan na tri jezika (srpskom ćirilicom, engleskom i francuskom), na novom pasošu tekst je ispisan samo na srpskom (ćirilicom) i engleskom, dok je francuski prevod sa samog vrha korica izbačen.

Promenjen je i simbol za biometrijski pasoš (mali pravougaonik sa krugom) na dnu korice, tako što je postavljen sa malo više razmaka u odnosu na tekst, prateći simetriju novog dizajna.

Takođe, novina je i kompletna koloristika unutrašnjih stranica. Umesto dosadašnje kombinacije crvenih, plavih i žutih tonova, novi pasoš koristi paletu smeđecrvenih, plavosivih, oker i sivomaslinastih nijansi. Uz to, svaka od 32 stranice dobila je poseban grafički motiv izrađen uz pomoć specijalizovanih bezbednosnih softvera.

Dizajn nije menjan samo zbog estetike. Svaki novi grafički element, naime, ujedno predstavlja i dodatni bezbednosni sloj, jer je mnogo teže verno reprodukovati dokument koji sadrži veliki broj jedinstvenih ilustracija, mikrolinija i zaštitnih detalja.

Kako objašnjavaju eksperti, najveća promena koju donosi novi pasoš Srbije zapravo nije ono što se vidi, već ono što je ugrađeno u dokument. Novi pasoš tako ima čitav niz zaštitnih elemenata koji se koriste u najmodernijim putnim ispravama sveta:

• multitonski vodeni znak sa motivom freske Belog anđela iz manastira Mileševa
• bezbednosna nit sa stilizovanim srpskim krstom i četiri ocila
• UV i IC zaštita koja postaje vidljiva pod posebnim svetlom
• mikrotekst i minitekst ispisan ćirilicom i latinicom
• hologramski i optički promenljivi elementi
• latentne slike
• reljefna štampa
• laserska perforacija
• savremeniji način personalizacije podataka
• posebna zaštita stranica od hemijskog i mehaničkog menjanja podataka

Jedna od najvećih novina novog pasoša jesu ilustracije koje se nalaze na unutrašnjim stranicama – motivi koji predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe Srbije, od motiva manastira, preko srednjovekovne ornamentike do elementa državne heraldike.

Takav pristup, da pasoš nije samo administrativni dokument, već i svojevrsni ambasador države koji predstavlja nacionalne simbole ili prirodne lepote, nije nov u svetu. Na primer, Norveška je veliku pažnju privukla minimalističkim dizajnom u kojem se pod UV svetlom pojavljuje polarna svetlost, Kanada je uvela ilustracije koje postaju vidljive tek pod UV osvetljenjem, a Finska je postala poznata po pasošu čije stranice, kada se brzo listaju, stvaraju efekat pokretne slike losa.

Za novi izgled srpskog pasoša zaslužan je heraldićar Ljubodrag Grujić, koji se bavi grbovima i zastavama. On je autor aktuelnog izgleda Malog grba Republike Srbije, ali i brojnih drugih državnih i lokalnih heraldičkih rešenja.

Građani ne moraju da menjaju pasoš zato što je počeo da se izdaje moderniji i bezbedniji, jer postojeći pasoši ostaju važeći do isteka roka.

To znači da građani koji imaju važeći biometrijski pasoš mogu bez ikakvih problema da putuju sve dok im putna isprava ne istekne ili dok ne nastupi neki drugi zakonski razlog za izdavanje nove.

Iz MUP-a Srbije ističu da ne postoji rok u kojem svi građani moraju da zamene stare pasoše niti će na granicama postojati bilo kakva razlika između starog i novog obrasca, sve dok su obe putne isprave važeće.

Takođe, nije promenjena procedura izdavanja pasoša, prenosi Blic.

Zahtev će se podnositi na isti način kao i do sada, u nadležnim organizacionim jedinicama MUP-a ili preko sistema zakazivanja termina, odnosno u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Ne menja se ni činjenica da se pasoš izdaje kao biometrijski dokument sa elektronskim čipom, niti se uvode nove administrativne obaveze za građane. Što se tiče cene, naknade za izdavanje putne isprave su promenjene još u martu ove godine, pa novi pasoš ne košta isto kao ranije. Naknada za pasoš standardne kategorije je 4.500 dinara, dok za pojedine pasoše sa dužim rokom važenja ukupna naknada iznosi 5.100 dinara.