Prva Konferencija predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u EU u Beogradu

U Beogradu su se danas okupili predsednici parlamenta država kandidata za članstvo u EU, na prvoj konferenciji koja je okupila šefove zakonodavnih tela zemalja koje su na putu ka Evropskoj uniji.

Dvodnevna konferencija se održava kao zajednička inicijativa Skupštine Srbije i Vrhovne Rade Ukrajine, zamišljena kao prilika za razmenu iskustava pojedinačnih zemalja na evropskom putu, ali i šansa za zajedničko i sinhronizovano delovanje na putu ka članstvu. Učesnici će danas i sutra razgovarati o ulozi nacionalnih parlamenata u evropskim integracijama i različitim modelima za osnaživanje interparlamentarne saradnje zemalja kandidata.

Skup su otvorili predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i predsednik ukrajinske Vrhovne Rade Ruslan Stefančuk, koji tim povodom boravi u poseti Beogradu.

Brnabić je navela da se organizovanjem ovakve konferencije u Beogradu postavljaju novi temelji potpuno novog formata saradnje zemalja kandidata.

„Ovo je prvi put ikada da predsednici parlamenata država kandidata pokreću zajedničku inicijativu za uspostavljanje redovnog formata saradnje. To je signal političke zrelosti i spremnosti da gradimo međusobno partnerstvo. Ona nije nastala slučajno, već je plod i rezultat dugotrajnog dijaloga i uverenja da parlamenti imaju odgovornost da preuzmu aktivniju ulogu u saradnji među državama kandidata“, naglasila je Brnabić na skupu u Palati Srbija.

Ona je istakla da je zajednički cilj okupljenih da razgovaraju o uspostavljanju saradnji koja će trajati i da se redovno okupljaju i pokreću zajedničke inicijative.

„Želimo da izgradimo trajnu mrežu saradnje. Konferencija će ispuniti svoj cilj ako nakon dva dana budemo mogli da pokažemo da smo postavili temelje trajne saradnje parlamenata država članica kandidata za prijem u EU, a Beograd će ostati upamćen kao mesto gde je napravljen prvi korak ka trajnom partnerstvu i regionalnoj saradnji“, poručila je Brnabić.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Ukrajine Ruslan Stefančuk je istakao da sve zemlje koje žele i zaslužuju treba da postanu članice Unije.

Stefančuk je izrazio zadovoljstvo što je ideja iz Kopenhagena o neformalnom mehanizmu saradnje predsednika parlamenta dobila jasan i konrketan oblik, uz zahvalnost predsednici srpskog parlamenta što je prva reagovala i, na njegov predlog, izrazila spremnost da organizuje današnji susret, i predsedniku Srbije na podršci.

„Svima vama, predsednici parlamenata želim da zahvalim na podršci Ukrajini, u borbi za našu slobodu i nezavisnost. Svako od nas dobro zna cenu diktatorske Rusije i njenog krvarvg  prethodnika kgb-ovsko komunističkog Sovjetskog saveza. Moldavija i Gruzija to dobro znaju. Balkan to dobro zna jer su Sovjetski savez i Rusija oduvek primenjivali princip ’zavadi, pa vladaj’. Koristili su i nastavlju to da rade poltički teror i ekonomsku ucenu. Sejali su, i to nastavljaju, neprijateljstvo među državama i narodima. Ta cena se meri ljudskom patnjom. Zato danas ovde želim da kažem da Srbi nisu ’mali Rusi’, Ukrajinci nisu ’mali Rusi’. Moldavci i Gruzini nisu niti će biti mlađa braća Rusa. Dosta poniženja. Mi smo nezavisne države koje naseljavaju evropski narodi. Jednog dana svi ćemo postati članice EU“, rekao je Stefančuk.

Dodao je da Rusija i dalje cinično unštava Ukrajinu sve jačim napadima, dok građani stradaju u Odesi, Hakrovu i drugim gradovima.

„Danas ovde pred vama tražim podršku, političku, vojnu i humanitarnu, u ime ukrajinskog naroda, radi obnove pravde, uspostavljanja pravednog i trajnog mira. Možda nemate odbrambene sisteme koji su za nas od životne važnosti, ali imate sećanje, savest i dostojanstvo“, rekao je Stefančuk.

Prema njegovim rečima, u Kopenhagenu je rođena ideja saradnje na putu ka Evropskoj uniji, koja mora da završi istorijski proces ujedinjenja.

„Verujem da sve zemlje koje žele i zaslužuju treba da postanu članice EU. Evropa, kako je rekao predsednik Volodimir Zelenski, može biti snažna i istinski mirna samo kada nijedan Evropljanin ne ostane van nje i kada su ljudi spremni da se bore za sudbinu svakog naroda. Verujem da je Evropa neopravdano usporila proširenje, prošlo je 13 godina od kako je Hrvatska postala članica EU. Nedovršenog ujedinjenja, same Evrope šalje pogrešne signale ne samo onima koji žele da bude njen deo, već i trećim stranama koje su zainteresovane za slabljenje Evrope. To je bez sumnje agresivna, diktatorska i antievropska Rusija. Zato novi talas proširenja mora biti što širi i snažniji, kako bi proces stvaranja ujedinjenje i nedeljive Evrope bio završen“, rekao je Stefančuk.

On je poručio da svakoj žemlji kandidatu želi uspeh na putu ka EU.

„Na tom putu, mi nismo konkurenti, već partneri. Ukrajina je spremna da bude vaš pouzdan partner i odan prijatelj. Zato sam danas došao u Beograd, da to iskreno i otvoreno kažem. Kao i to da se Ukrajina bori i neizmerno ceni vašu pomoć i podršku i da će sigurno pobediti u borbi za zajedničke vrednosti, za slobodu i našu zajedničku evropsku budućnost“, rekao je Stefančuk.

Učesnike skupa pozdravio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da ne treba očekivati čuda i značajna proširenja Unije u narednom godinama, ali da je važno da države kandidati sarađuju i jedne drugima pomažu.

„To što ste rekli Ruslane da ne smemo da budemo konkurenti na evropskom putu, već partneri, je tačno i divna želja, ali nama na Zapadnom Balkanu to teško ide. Nažalost, mi na Zapadnom Balkanu smo uvek bili podeljeni, radili ono što je neko rekao da se uradi i nismo razumeli da je mnogo važno kako ćemo mi između sebe da sarađujemo, da je to važnije od svega drugog. Zato smo uvek davali priliku da nas zavađuju“, naglasio je Vučić.

On je kazao da nije optimista za brzo članstvo u EU bilo koga od kandidata.

„Ne mislim da EU u narendih nekoliko godina može da donosi odluke o proširenju. Ali to ne znači da ne treba da nastavimo ubrzano na našem evropskom putu i sprovodimo važne reforme. To za nas znači da treba da razmšljamo kakve su koristi koje možemo da dobijemo od evropskog puta, kao i koja je korist po Evropu. Mislim da je besmisleno ako je Srbija član EU, a da to nije Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina“, podvukao je Vučić.

On je ukazao da u regionu i dalje nema slobodnog protoka ljudi, kapitala, usluga i robe, pa je logično da toga ne može da bude ni sa EU.

„Kada sam predlagao da svi budemo deo zajedničkog tržišta to je imalo smisla, jer Srbin iz Banjaluke ili Bjeljine jedva čeka da može bez graničnih peripetija da dođe u Beograd, a Bošnjak iz Novog Pazara u Sarajevo. Živeli smo u zajedničkoj državi, ali još nismo uspeli da se oslobodimo svih naših razlika iz ’90-ih godina, a važnije od svega je međusobno uvažanje i poštovanje. Veoma je bitno da sa drugim zemljama koje se nalaze na evropskom putu ostvarujemo svaku vrstu saradnje. Za mene  je značajno da imamo odličnu saradnju i sa Moldavijom, Gruzijom, naravno i sa Ukrajinom, da možemo da razvijamo bilateralne odnose, ali i da učimo jedni od drugih na evropskom putu“, objasnio je Vučić.

On je dodao da nije saglasan sa konstatacijom Stefančuka da je Staljin veće zlo od Hitlera, dodajući da je kod Srba vrhovno zlo uvek bio Hitler, ali da je saglasan oko toga da treba da budemo partneri, a ne konkurenti.

„Zajednički možemo da postignemo mnogo toga, mnogo toga možemo da uradimo, da razvijamo odnose među našim državana. Ne treba da potcenjujemo sebe. Pre 18 godina kada smo potpisivali Sporazum o stabiliaziji i pridruživanju strahovali smo da li ćemo otvoriti poglavlja i pregovore. Ali naučili smo u međuvremenu da živimo sami, da radimo, brže rastemo i napredujemo, da se takmičimo sa onima koji su ispred nas, a više to nisu. Naučili smo da ekonomsku saradnju možemo da gradimo i sa drugim zemljama. Ali nemamo put koji bi mogao biti uspešniji i bolji od evropskog puta“, naglasio je predsednik Srbije.

On je istakao da ne treba očekivati čuda i značajna proširenja u narednom godinama, ali da kroz nove predloge predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca može da se dobije ne malo toga, i da se stvari postave na racionalne i realne osnove, da se pronađe zajednički imenitelj.

„Mislim da na svaki način i mestu možemo jedni drugima da pomognemo i doprinesemo. Znamo da nimalo nije laka situacija u Ukrajini, i želimo vašoj zemlji mir, i nadamo se da će što pre biti stvari biti moguće rešavati stavri pregovorima. Ukrajina je pokazala ne samo svoju žilavost, već da Evropa može mnogo da dobije od nje. Ne mislim samo u vojnom, već pre svega u privrednom smislu i ljudskim kapacitetima. Što se tiče Srbije mi smo uvek, kada su nas pitali, imate li nešto protiv ako Ukrajina za kraće vreme postigne više nego što smo mi mogli, da nama to ne smeta. Mislimo da Ukrajina svojim kapacitetima može u mnogome da doprinese daljem evropskom napretku i razvoju, a u Srbiji će uvek imati podršku, kao i svi ostali“, poručio je Vučić.