Izveštaj EU o vladavini prava kritikuje Austriju

U Izveštaju Evropske unije o vladavini prava za ovu godinu konstatovan je nedostatak nadzora nad aktivnostima lobiranja i političko mešanje u imenovanja u pravosuđu, a Austrija je ponovo identifikovana kao zemlja u kojoj je potreban napredak u toj oblasti.

Evropska komisija iznova kritikuje činjenicu da „nisu preduzeti koraci za bolje praćenje aktivnosti lobiranja“ i da je primećeno političko mešanje u imenovanja na pozicije u austrijskom pravosuđu.

Štaviše, Austrija se poziva da „uvede efikasne propise o prijavama imovine i interesa poslanika“.

Kako prenosi „Standard“, Brisel ne vidi napredak u obaveznom učešću sudstva u imenovanju (pot)predsednika upravnih sudova, odnosno navodi da sudstvo nije dosledno uključeno u ove postupke. Kao primer, Brisel navodi imenovanje predsednika i potpredsednika Upravnog suda od strane austrijske vlade.

Postoje „stalne zabrinutosti“ i Austriji se stoga „preporučuje da intenzivira svoje napore“ i „uzme u obzir evropske standarde“.

Prema izveštaju, potrebno je preduzeti i mere u vezi sa prijavama imovine i interesa poslanika, jer od poslednje diskusije među parlamentarnim grupama o uvođenju odgovarajućih propisa u maju prošle godine, nisu preduzete nikakve mere.

Pravni okvir za sekundarno zaposlenje i spoljne aktivnosti državnih službenika takođe je utvrđen kao neadekvatan. U izveštaju se navodi da će odgovornost Suda za reviziju finansijskih izveštaja političkih stranaka dovesti do veće transparentnosti i odgovornosti u finansiranju stranaka.

Primećen je napredak na putu ka uspostavljanju nezavisnog Saveznog javnog tužilaštva. Komisija pozdravlja predloženi zakon, čiji je cilj da oslobodi javna tužilaštva hijerarhijske podređenosti Ministarstvu pravde. Međutim, ministarka pravde nastavlja da koristi svoje pravo da izdaje direktive javnim tužilaštvima u vezi sa konkretnim postupcima.

Austriji se zato preporučuje da „unapredi reformu uzimajući u obzir evropske standarde za nezavisnost i autonomiju Javnog tužilaštva i da obezbedi nezavisan rad Centralnog javnog tužilaštva za borbu protiv ekonomskog kriminala i korupcije (WKStA)“. U prethodnom izveštaju kritikovan je nedostatak napretka postignutog u uspostavljanju institucije.

Propisi za poboljšanu raspodelu troškova javnog oglašavanja, zbog kojih je ranije bilo kritika, sada su pohvaljeni, uz konstataciju da je Ministarstvo pravde u februaru ove godine izdalo detaljne smernice o raspodeli troškova javnog oglašavanja u skladu sa Evropskim zakonom o slobodi medija (EMFA). Štaviše, zakon kojim se menjaju važeći propisi koji regulišu raspodelu javnog oglašavanja stupio je na snagu 1. maja ove godine.

Komisija je takođe pohvalila izmenjene propise za imenovanje članova Upravnog odbora javnog servisa ORF, kojima je ojačana njegova nezavisnost. Kontinuirani finansijski pritisak na Austrijski savet za štampu je ublažen, što je omogućilo povećanje broja zaposlenih.

Preduzeti su koraci za poboljšanje radnog okruženja za novinare. Istovremeno, organ je kritikovao činjenicu da direktiva protiv SLAPP-a još uvek nije sprovedena. Međutim, tužbe protiv SLAPP-a se ne smatraju problemom, jer je prošle godine prijavljen samo jedan slučaj.

Mere za jačanje integriteta u javnim nabavkama, koje se i dalje smatraju oblašću sa visokim rizikom od korupcije, biće nastavljene. Prema istraživanjima širom EU, 25 odsto kompanija u Austriji (prosek u EU je 30 odsto) smatra da im u poslednje tri godine nije dodeljen javni ugovor zbog korupcije.

Predmet kritike je i sistem sudskih taksi, jer i dalje predstavlja izazov za pristup pravdi, uključujući i za preduzeća. Brisel je posebno kritičan zbog nedostatka ograničenja sudskih taksi.