Na današnji dan 1914. Ignjat Kirhner preplivao je Savu i izabrao Srbiju: Priča o heroju školovanom kod Beča

Od austrougarskog oficira do jednog od simbola odbrane Beograda

Istorija srpskog naroda pamti mnoge junake, koji su svojim delima zaslužili mesto među besmrtnima. Međutim, malo je životnih priča toliko neobičnih kao što je biografija Ignjata Kirhnera, čoveka, koji je vojničko obrazovanje stekao u srcu Austrougarske, na čuvenoj Terezijanskoj vojnoj akademiji u Bečkom Novom Mestu ( Wiener Neustadt ), a potom odbacio carsku uniformu kako bi stao u odbranu Srbije.

Njegov život predstavlja jedinstvenu istorijsku sponu između Srba, Beča i Bečkog Novog Mesta, ali i dokaz da poreklo, uniforme i granice nisu uvek određivali nečiju sudbinu. Ponekad je presudna bila samo čast.

Od Banata do Terezijanske vojne akademije

Ignjat Kirhner rođen je 1887. godine u srpskoj porodici. Kao mesto rođenja istoričari navode Mali Bečkerek, u današnjoj Rumuniji, na putu između Kikinde i Temišvara. Posle smrti oca odrastao je pod prezimenom svog očuha, Nemca Kirhnera, koji ga je usvojio.

Njegov talenat za vojnički poziv rano je prepoznat, pa je nakon školovanja u Temišvaru upisao Terezijansku vojnu akademiju (Theresianische Militärakademie) u Bečkom Novom Mestu, nedaleko od Beča.

Osnovana 1751. godine po nalogu carice Marije Terezije, ova akademija predstavlja jednu od najstarijih vojnih  akademija na svetu, koja neprekidno radi i do danas školuje oficire austrijske vojske.

Terezijanska vojna akademija u Bečkom Novom Mestu – škola znamenitih evropskih oficira

Ugled Terezijanske vojne akademije potvrđuju i njeni brojni poznati pitomci.

Među njima su bili Konrad fon Hecendorf, načelnik Generalštaba Austrougarske i jedan od glavnih zagovornika rata protiv Srbije, kao i Stjepan Sarkotić, austrougarski general i poslednji zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine.

Paradoks istorije jeste da je upravo na istoj akademiji obrazovanje stekao i Ignjat Kirhner, čovek, koji će samo nekoliko godina kasnije odbiti da ratuje protiv Srbije i postati jedan od heroja njene odbrane.

Služba uz Savu promenila je njegov život

Po završetku akademije Kirhner je od 1907. godine službovao u 39. puku austrougarske vojske u Vinkovcima, neposredno uz granicu sa Srbijom. Boravak među Srbima omogućio mu je da nauči srpski jezik i još bolje upozna narod kome je osećao da pripada. Dok je sa leve obale Save posmatrao Srbiju, u njemu je sazrevala odluka koja će zauvek promeniti njegov život.

Zašto je Ignjat Kirhner preplivao Savu?

Kada je Austrougarska krajem jula 1914. godine pripremala napad na Kraljevinu Srbiju, Ignjat Kirhner našao se pred najtežim izborom svog života.

Dana 27. jula 1914. godine preplivao je Savu i prijavio se srpskoj vojsci kao dobrovoljac. Srpskoj komandi preneo je informacije da će Austrougarska već narednog dana započeti rat protiv Srbije.

Za Austrougarsku postao je dezerter.

Za Srbiju heroj.

Nije prešao granicu zbog straha, već zbog dubokog uverenja da ne može da podigne oružje protiv svog naroda.

Heroj odbrane Beograda

Kirhner je najpre ratovao kao dobrovoljac, a potom je postao jedan od komandanata čuvenog Sremskog dobrovoljačkog odreda.

Njegovi saborci opisivali su ga kao izuzetno hrabrog, pravednog i omiljenog starešinu. Iako srpski nije govorio savršeno, vojnici su ga prihvatili kao svog. On ih je od milja nazivao svojom „manguparijom“.

Posebno se istakao tokom herojske odbrane Beograda 1915. godine.

U čuvenom jurišu posle govora majora Dragutina Gavrilovića teško je ranjen u predelu kuka. Njegovi vojnici uspeli su da ga pod neprekidnom vatrom izvuku sa prve linije fronta i tako mu spasu život.

Ljubav rođena u vihoru rata

Posle ranjavanja lečen je u Nišu, a zatim je zajedno sa srpskom vojskom prošao golgotu povlačenja preko Albanije do Krfa.

U bolnici ga je negovala Bosiljka Čajkanović, sestra poznatog naučnika Veselina Čajkanovića.

Između ranjenog oficira i mlade bolničarke rodila se ljubav koja će kasnije biti krunisana brakom.

Kao najveću dragocenost kroz ceo rat čuvao je zastavu svog dobrovoljačkog odreda, za koju se verovalo da potiče još iz vremena Karađorđevog ustanka.

Od ratnog invalida do srpskog generala

Sa Krfa je upućen na dalje lečenje u Tuluz, gde je završio Tehnički fakultet.

Iako mu je zbog dva teška ranjavanja jedna noga ostala kraća za šest centimetara, nastavio je vojnu karijeru.

Po povratku u otadžbinu napredovao je do čina inženjerijsko-tehničkog brigadnog generala, obavljajući odgovorne dužnosti u Ministarstvu vojske i mornarice i Generalštabu.

Za ratne zasluge odlikovan je Karađorđevom zvezdom, Ordenom Belog orla, Ordenom Svetog Save, Medaljom Miloš Obilić i brojnim drugim domaćim i savezničkim odličjima.

Ni u Drugom svetskom ratu nije promenio stranu

Po izbijanju Drugog svetskog rata penzionisani general Kirhner ponovo je bio pred iskušenjem.

Nemačke okupacione vlasti ponudile su mu saradnju.

Njegov odgovor bio je kratak i jasan. Odbio je.

Čovek koji je 1914. odbio Austrougarsku nije želeo da služi ni nacističkoj Nemačkoj.

Do kraja života ostao je dosledan svojim principima.

Poginuo je tokom savezničkog bombardovanja Beograda na Vaskrs, 18. maja 1944. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Ignjat Kirhner – simbol istorijske veze Srba i Austrije

Život Ignjata Kirhnera jedinstven je u srpskoj istoriji.

Školovan na prestižnoj Terezijanskoj vojnoj akademiji u Bečkom Novom Mestu, nedaleko od Beča, mogao je da izgradi zavidnu karijeru u austrougarskoj vojsci.

Umesto toga, izabrao je Srbiju.

Posebnu simboliku daje činjenica da su na istoj akademiji obrazovani i neki od najpoznatijih austrougarskih vojskovođa koji su planirali rat protiv Srbije, poput Konrada fon Hecendorfa i Stjepana Sarkotića.

Zato Ignjat Kirhner nije samo jedan od junaka Prvog svetskog rata. Njegova biografija predstavlja most koji povezuje Srbe i Austriju, podsećajući da istoriju ne određuju samo države i vojske, već pre svega ljudi koji imaju hrabrosti da u presudnom trenutku izaberu ono što smatraju ispravnim.