Određena biračka mesta u dijaspori za izbore u BiH, glasanje moguće i u Austriji

Državljani Bosne i Hercegovine koji žive u inostranstvu i imaju biračko pravo moći će na predstojećim opštim izborima u BiH da glasaju u 20 diplomatsko-konzularnih predstavništava, odlučila je danas Centralna izborna komisija (CiK) BiH.

Birači će moći da glasaju u ambasadama BiH u Beogradu, Ljubljani, Beču, Zagrebu, Amanu, Berlinu, Stokholmu, Kopenhagenu, Hagu, Briselu, Oslu i Dohi.

Glasanje će takođe biti organizovano u generalnim konzulatima BiH u Minhenu, Štutgartu, Frankfurtu, Čikagu i Rijeci, kao i u počasnim konzulatima u Gracu, Lincu i Salcburgu.

Na današnjoj sednici CIK-a istaknuto je da je Ministarstvo inostranih poslova u Savetu ministara dostavilo saglasnost na ovu odluku.

Ambasada BiH u Austriji obavestila je u julu građane da će Opšti izbori u BiH održati 4.oktobra.

Državljani Bosne i Hercegovine koji žive izvan BiH, bili su dužni podneti prijavu za glasanje izvan BiH do 21.jula na službenoj stranici Centralne izborne komisije (CIK) BiH putem portala „e-izbori“, na kojem je dostupno uputstvo za prijavu.

Elektronska prijava birača za glasanje izvan BiH dostupna je na stranici www.izbori.ba.

Na istoj stranici www.izbori.ba se može izvršiti provera da li je osoba registrovani birač.

CIK BiH za Opšte izbore pripremila je onlajn portal „e-izbori“ čija je osnovna funkcija novi aplikativni sistem za prijavu birača za glasanje izvan BiH.

Podnošenje prijava birača izvan BiH sadrži detaljan opis četiri dela aplikativnog softvera i redosled koraka koji omogućavaju pojedinačnu prijavu za izbore birača za glasanje izvan Bosne i Hercegovine putem pošte ili diplomatsko-konzularnog predstavništva Bosne i Hercegovine.

Pre podnošenja elektronske prijave za glasanje neophodno je registrovati se na portalu e-izbori, a podnošenje prijave se svodi na dve kategorije birača:

a) Prijava za glasanje birača, državljana BiH koji privremeno borave u inostranstvu i izbeglih osoba koje nisu upisane u Centralni birački spisak.

b) Prijava za glasanje izbeglih osoba koje nisu upisane u Centralni birački spisak.

Ove kategorije birača će nakon podnošenja elektronske prijave i njene obrade biti obaveštene o ispunjavanju uslova za upis na Izvod iz Centralnog biračkog spiska za glasanje izvan BiH za Opšte izbore.

Ko se bira na Opštim izborima u BiH

Na Opštim izborima biraju se članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, zastupnici Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske, predsednik i potpredsednici Republike Srpske, te zastupnici u skupštinama kantona Federacije Bosne i Hercegovine.

Ovo bi trebali biti prvi izbori u istoriji Bosne i Hercegovine na kojima će se službeno koristiti nove izborne tehnologije, nakon uspešnog obavljenog pilot projekta na lokalnim izborima 2024.

Ove tehnologije bi osigurale i ojačale što veći integritet izbora širom države. Implementacija ovih tehnologija proizašla je iz odluku o izmenama Izbornog zakona koji je doneo doskorašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Christian Schmidt 26. marta 2024.

U odluci, između ostalog, podrazumeva se uvođenje izbornih tehnologija, poput elektronskog prebrojavanja glasačkih listića, elektronska identifikacija birača i videonadzor (snimanje biračkih mjesta i centara za brojanje). Odlukom je eksplicitno isključeno elektronsko glasanje.

Dvanaest kandidata za predsednika i potpredsednika RS

Dvanaest imena naći će se u izbornoj trci za funkcije predsednika i potpredsednika Republike Srpske na opštim izborima u BiH.

Među kandidatima su aktuelni predsednik Vlade Srpske, stranački lideri, poslanici, lokalni političari, privrednici, ali i nezavisni kandidati.

Bogdan Jovanović na izbore izlazi kao kandidat Stranke „Život“, čiji je predsednik.

Branko Blanuša je predsednik SDS-a i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, a u političkom životu je član SDS-a od 2013. godine.

Savo Minić je aktuelni predsednik Vlade Republike Srpske i kandidat SNSD-a. Pre dolaska na čelo Vlade bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Agencije za agrarna plaćanja, kao i načelnik opštine Šamac.

Ćamil Duraković u izbornu trku ulazi kao nezavisni kandidat. Aktuelni je potpredsednik Republike Srpske iz reda bošnjačkog naroda, a ranije je bio načelnik Srebrenice.

Ivan Begić kandidat je SDP-a BiH. Poznat je i kao novinar i medijski radnik, a nakon izlaska iz politike 2021. godine osnovao je i vodio medijsku kuću Tok TV.

Begija Smajić dolazi iz Stranke za BiH. Aktuelna je potpredsednica te stranke i odbornica u Srebrenici, a od 2018. do 2022. godine bila je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Jusuf Arifagić je privrednik i politički aktivista koji je ranije bio član rukovodstva Platforme za progres. I ranije je bio kandidat za potpredsednika Republike Srpske.

Ramiz Salkić je dugogodišnji funkcioner SDA i aktuelni poslanik ove stranke u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Bio je i potpredsednik Narodne skupštine Srpske, kao i delegat u Veću naroda Republike Srpske. Sada ulazi u trku za predsednika Srpske kao kandidat SDA.

Kada je reč o hrvatskim kandidatima, Igor Balukčić je potpredsednik Gradske skupštine Teslića, a na izbore izlazi kao kandidat HDZ-a 1990, uz podršku više hrvatskih stranaka.

Franjo Jukić je predsednik Regionalnog odbora HDZ-a BiH Severozapad Bosna i član Predsedništva Mladih HDZ-a BiH. Njegovu kandidaturu za potpredsednika Republike Srpske podržao je veći broj hrvatskih političkih stranaka.

Marko Jorgić nastupa kao nezavisni kandidat. Jorgić je ranije bio delegat u Vijeću naroda Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda, a politički je aktivan na području Doboja.

Ivo Kamenjašević kandidat je Hrvatske seljačke stranke. Reč je o dugogodišnjem hrvatskom političkom aktivisti iz Pelagićeva, koji je ranije bio delegat u Veću naroda Republike Srpske, a obavlja i funkciju regionalnog predsednika HS S-a za Republiku Srpsku.