Skupi privatni časovi – 720 evra po detetu godišnje

Radnička komora Austrije (AK) ukazala je da su privatni časovi za roditelje đaka postali veliko finansijsko opterećenje, budući da ih godišnje po jednom učeniku koštaju čak 720 evra. Privatni časovi koštaju roditelje ukupno 144 miliona evra godišnje.

Potražnja za privatnim časovima je velika. Prema podacima Komore, 338.000 dece i tinejdžera (32 procenta svih učenika) ide na privatne časove – što je za procenat više u odnosu na prošlu godinu.

Porodice u proseku troše 720 evra po detetu godišnje na privatne časove, što ukupno iznosi 144 miliona evra godišnje.

Potreba za privatnim časovima je velika među osnovcima, gde 23 odsto mora na privatne časove kako bi utvrdilo gradivo iz škole.

„Privatni časovi su postali norma u Austriji i počinje se sa njima sve ranije i ranije, već u osnovnoj školi“, rekao je Ilkim Erdost, šef odseka za obrazovanje u AK Beča.

Tri četvrtine dece i tinejdžera (76 odsto) uči sa roditeljima gotovo svakodnevno.

Prema istraživanju, ukupno 68 odsto roditelja nekoliko puta nedeljno pomaže svojoj deci u učenju.

To je iscrpljujuće za roditelje, a može da bude i nefunkcionalno. Mnogo je teže za ljude bez srednjoškolske diplome, a to dovodi do prenošenja obrazovnih nedostataka, ukazuje Komora.

Čak 28 odsto roditelja direktno pripisuje potrebu za privatnim časovima nedostacima u prenošenju znanja u školama — zato što gradivo nije adekvatno preneto ili su časovi otkazani.

Za više od polovine učenika (52 procenta), cilj privatnih časova je popravljanje ocene. Privatni časovi sve više postaju simptom rastućeg trenda „bulimičnog učenja“ — to jest, „kratkoročnog pamćenja gradiva za ispite bez trajnog razumevanja ili pamćenja“, navodi Komora.

Prosečni izadaci po detetu su, međutim, smanjeni sa 800 evra na 720 evra. Razlog je taj što se privatni časovi ređe koristi tokom cele školske godine, odnosno koriste se posebno pre testova i ispita.

„Akademski uspeh se privatizuje i zavisi od plata roditelja“, kritikuje AK.

„Najpopularniji“ predmet zbog kojeg se uzimaju privatni časovi je matematika (66 procenata), zatim slede nemački (33 procenta) i strani jezici (18 procenata).

Tako 47 procenata dece ide na privatne časove povremeno, dok 38 procenata redovno tokom cele školske godine.

Komora ističe da kvalitetno obrazovanje ne bi trebalo da zavisi od roditeljskih resursa, zbog čega poziva na ciljana ulaganja u škole, proširenje celodnevnih obrazovnih programa i značajno olakšanje za porodice u vezi sa školarinom. Porodice u riziku od siromaštva i samohrani roditelji takođe moraju dobiti ciljanu podršku.