Šta je soft saving? Novi način štednje koji bira sve više mladih

Soft saving je novi pristup štednji, koji postaje popularan među mladima. Umesto velikog odricanja, cilj je da se deo prihoda odvaja za budućnost, dok se ostatak koristi za život, putovanja, hobije i iskustva.

Šta je soft saving?

Soft saving, odnosno „mekana štednja“, podrazumeva fleksibilnije upravljanje novcem.

Za razliku od strogo definisanog budžeta, kod ovog pristupa ne postoji pritisak da svakog meseca mora da se uštedi isti iznos. Ako su troškovi jednog meseca veći, štedi se manje. Kada su prihodi veći, može se odvojiti više.

Cilj je da štednja postane redovna navika, ali bez potpunog odricanja od sadašnjeg života.

Zašto je soft saving popularan među mladima?

Visoki troškovi stanovanja, hrane i svakodnevnog života otežavaju mladima da brzo naprave veliku ušteđevinu.

Istovremeno, putovanja, koncerti, druženja, sport i druga iskustva postali su važan deo životnog stila.

Zato se sve više mladih odlučuje za ravnotežu: deo novca za budućnost, deo za život danas.

Kako soft saving izgleda u praksi?

Ne postoji jedan iznos koji odgovara svima.

Neko može svakog meseca da odvaja 10 odsto prihoda, neko 200 evra, a neko će štedeti više kada ima dodatne prihode.

Važno je da iznos bude realan. Ako zbog prevelike štednje već sredinom meseca nemate dovoljno novca za osnovne troškove, takav plan nije održiv.

Bolje je redovno odvajati manji iznos nego napraviti prevelik cilj i brzo odustati.

Soft saving ne znači trošiti bez kontrole

Ovaj pristup nije izgovor za impulsivnu kupovinu.

Ako nemate finansijsku rezervu, imate dugove ili bi vas jedan veći neplanirani trošak doveo u problem, prvo treba napraviti osnovnu finansijsku sigurnost.

Tek nakon toga ima više prostora za putovanja, izlaske i druge želje.

Podelite novac na tri dela

Jedan jednostavan model može biti:

Osnovni troškovi – stanovanje, računi, hrana, prevoz i druge obaveze.

Budućnost – štednja i finansijska rezerva.

Sadašnjost – putovanja, izlasci, hobiji, kultura i stvari koje želite da priuštite sebi.

Procenti mogu da se razlikuju u zavisnosti od prihoda i troškova.

Poenta je da unapred znate koliko novca je namenjeno svakoj kategoriji.

Štednja je lakša kada imate konkretan cilj

„Želim da štedim“ nije dovoljno precizan cilj.

Mnogo je jednostavnije kada znate zašto odvajate novac.

To može biti:

Fond za nepredviđene troškove,

putovanje,

kupovina automobila,

obrazovanje,

učešće za stan,

finansijska rezerva.

Kada postoji konkretan cilj, lakše je odlučiti da li je neka kupovina zaista potrebna.

Da li je soft saving dobar način štednje?

Za mnoge ljude može biti praktičniji od strogog finansijskog plana koji nije moguće dugo održavati.

Soft saving ne znači da budućnost treba zanemariti. Znači da štednja treba da bude usklađena sa stvarnim prihodima, troškovima i životnim prioritetima.

Najbolji plan štednje nije onaj koji izgleda najbolje na papiru, već onaj kojeg možete da se pridržavate iz meseca u mesec.

Budućnost je važna, ali ne mora sve da čeka

Novac treba da ima svrhu – i za budućnost i za sadašnjost.

Ako možete da napravite rezervu, redovno štedite i istovremeno imate novac za stvari koje su vam važne, dobili ste ravnotežu koju soft saving pokušava da postigne.

Štedeti ne znači prestati da živite. Trošiti ne znači odustati od budućnosti. Poenta je pronaći meru koja odgovara vašem životu.