Veliki potencijal veštačke inteligencije u privredi

Veštačka inteligencija (AI) mogla bi da donese povećanje produktivnosti austrijskoj ekonomiji, zaključak je studije instituta Economica, koju je naručio Microsoft Austrija.

Veštačka inteligencija je već postala osnovna tehnologija čiji se potencijal proteže na široke sektore ekonomije, objasnio je autor studije i direktor instituta Economica Christian Helmenstein.

On vidi veliki potencijal u tehnološkom napretku koji povećava produktivnost, što bi moglo da obezbedi prosperitet čak i u društvu koje stari.

Da bi se iskoristila ova prilika, potrebne su i široko primenljive aplikacije i specijalizovana rešenja za specifične oblasti industrije.

Vlast bi trebalo da promoviše inovacije i da vodi građane „na ovo putovanje“ i priprema ih za transformaciju kroz digitalno obrazovanje, objasnio je Alexandar Prölll, državni sekretar za digitalizaciju.

Prema Helmensteinu, najveći apsolutni dobici u stvaranju vrednosti leže tamo gde se ekonomski značaj i tehnološki potencijal spajaju.

To su sektori koji već zauzimaju značajno mesto u austrijskoj ekonomiji i nude široke mogućnosti primene veštačke inteligencije, posebno kada uključuju zadatke koji zahtevaju intenzivnu upotrebu podataka.

Konkretno, ovo se odnosi na industrijski, komercijalni, finansijski i sektor osiguranja, kao i na tehničke usluge i usluge frilensera, otkriva studija.

Ovi sektori, navodi se, čine otprilike polovinu potencijala veštačke inteligencije.

Studija iz 2024. godine već je pokazala da bi veštačka inteligencija mogla povećati BDP do 18 procenata, ali samo ako se do 2,24 milijarde radnih sati oslobođenih implementacijom veštačke inteligencije produktivno ponovo upotrebi.

Helmenstein je naglasio da se ovo zasniva na konzervativnim pretpostavkama, jer ne uzima u obzir poboljšanja kvaliteta i inovacije vođene veštačkom inteligencijom.

Posmatrajući profesionalni nivo, najveći potencijal AI ima u akademskim profesijama, kod tehničkih ili zanatskih poslova.

Zapanjujuće je da mnogi od ovih profila obično nisu prepoznati kao da ih može zameniti veštačka inteligencija. Prema Helmensteinu, postoje, na primer, značajne mogućnosti za optimizaciju procesa u zanatima, kao što je poboljšanje cena, planiranje zaliha ili osiguranje kvaliteta.

I u nezi, automatizacija – od robota za čišćenje do optimizacije rasporeda rada – mogla bi osloboditi više vremena za zadatke koji zahtevaju ljudsku interakciju.

Pretpostavka da veštačka inteligencija ne može značajno doprineti produktivnosti u fizički orijentisanim profesijama je stoga pogrešna, sumirao je Helmenstein.

Umesto toga, naporni zadaci bi mogli biti delegirani, što bi moglo sprečiti nedostatak radne snage poput onih u nezi.