Von der Leyen: EU jača nego ikada, ali i najnestabilnija

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen u govoru pred Evropskim parlamentom u Strazburu o stanju Evropske unije i o prioritetima za narednu godinu izjavila je da je EU jača nego ikada, ali i najnestabilnija do sada.

Ona je naglasila da je u ovom kompleksnom vremenu EU izabrala da ide svojim putem.

Šefica EK je citirala opis Čarlsa Dikensa o danima Francuske revolucije da su to bila „najbolja vremena, ali i najgora“, dodajući da je tako i u današnjem svetu i da je brzina promena neverovatna.

Von der Leyjen je kazala da je Evropska unija izabrala da se bori protiv „toksičnog uticaja“ Rusije, da stoji uz Ukrajinu koja se bori za svoju budućnost i za evropsku bezbednost, kao i da stoji uz Grenland.

Ona je istakla da samo Evropa moze da osigura bezbednost Evropljana i upozorila je da Evropska unija „sada ima posla sa otvoreno neprijateljskim svetom“ u kojem su „stare pretpostavke i odnosi narušeni“.

Govoreći o „teritorijalnom ratu agresije“ u Ukrajini, „borbi za industrijske kapacitete“ i „narativima, kao i „vrtoglavim promenama“ koje donosi tehnologija i koje utiču na živote ljudi, Von der Leyen je rekla da se to vidi „u porastu ekstrema i opadanju nijansi, čak i u načinu na koji se odnosimo jedni prema drugima“, dok se „ove stvarne brige koriste kao oružje da bi se zabio klin među nama, ponekad spolja, ali prečesto iznutra“.

„Ali naš put je jasan. Izgradnja nezavisne Evrope koja ima moć da deluje. Ništa nas ne može odvratiti od toga. Jer u ovom svetu, sudbina Evrope mora ostati u rukama Evropljana“, istakla je ona.

Von der Leyen je upozorila na antievropske ultranacionaliste i na Rusiju, za koje je rekla da „preziru“ evropske vrednosti, navodeći da se postavlja izbor između „nezavisne Evrope koja se zalaže za svoje vrednosti u ovom svetu“ ili dozvoljavanja da EU bude ugrožena podelama i sputavanjima.

„Da li želimo da se okupimo oko naše evropske ideje da zajedno možemo da odlučujemo o sopstvenoj sudbini? Ili ćemo dozvoliti da naše demokratije potkopaju posrednici i marionete autoritarnih vlasti? Bilo da je reč o ultranacionalisti ili antievropski nastrojenom, bilo da je reč o ruskom mešanju ili dezinformacijama, imena mogu biti različita, ali njihov cilj je isti“, istakla je Von der Leyen.

Dodala je da oni preziru evropske vrednosti i žele da razbiju evropsko jedinstvo, zbog čega je potrebno ne samo da se EU bori protiv toga, već da se zajedno bori za zajednički evropski ideal.

Glavne teme njenog šestog godišnjeg obraćanja u Evropskom parlamentu trebalo bi da budu, kako je najavljeno, klimatske promene, tehnološko nadmetanje sa Kinom i SAD, jačanje obrambene industrije i reforme migracione politike.

Pokretanje evropske ekonomije je prioritet broj jedan

Von der Leyen je podvukla da je pokretanje evropske ekonomije prioritet Unije broj jedan, pošto Evropa, kako je istakla, mora da iskoristi svoje ogromno tržište, industrije svetske klase i usluge.

Jedinstveno tržište, prema njenim rečima, i dalje je previše rasparčano i iziskuje dalje reforme, s ciljem da se to završi do kraja iduće godine.

„U današnjoj ekonomiji, brzina je suština“, poručila je ona, istakavši potrebu za pojednostavljenjem pravila.

Naglasila je i potrebu za elektrifikacijom Evrope, smanjenjem troškova fosilnih goriva i reformom evropskog energetskog tržišta generalno.

„Evropa ne može da ostane moćna industrijska kuća ako su njene energetske cene strukturalno previsoke“, rekla je ona.

Ukazala je da je evropski blok uspešno ciljao ka domaćim zelenijim energetskim rešenjima posle invazije Rusije punog obima na Ukrajinu, ali da je ipak kasnije „gorko osetio cenu“ zatvaranja Ormuskog moreuza.

„Moramo da pojačamo našu priuštivu i domaću čistu energiju. Bilo ona obnovljiva ili nuklearna, biometanska ili druga. Tehnološki neutralna. Ali te energije moraju da nam pruže nezavisnost i smanje cene energenata“, naglasila je, uz poruku da EU treba da ubrza povezivanje obnovljivih kapaciteta, prenosi RTV.

Govorila je i o trgovinskim odnosima sa Kinom, koje je opisala kao „neodržive“ i istakla potrebu za njihovim uravnotežavanjem.

Upozorila je da je trgovinski deficit EU sa Kinom sada milijardu dolara na dan i da će EU „iskoristiti sva sredstva kojima raspolaže kako bi ponovo uravnotežila odnose sa Pekingom“.

Dodala je da je potrebno i diverzifikovati kritične sirovinske materijale.

Von der Leyen se u govoru pred EP osvrnula i na investicije i rast, kao i na naredni budžet EU, govoreći o potrebi za pojednostavljenjem investiranja kako bi se pomoglo finansiranje evropskih startapova.

Posebno je naglasila uspeh finsko-poljske kompanije ICEYE, koja se bavi radarskim satelitskim snimanjem i praćenjem sa bazom u kosmosu, čiji su se osnivači upoznali kroz program studentske razmene Erasmus pre 15 godina.

„Danas su jedna od vodećih svetskih kompanija koje se bave kosmičkom tehnologijom. Vi ste zaista evropska priča o uspehu“, rekla je Von der Leyen.

Kanada da postane prva pridružena članica EU

Ona je istakla da EU želi da „podigne partnerstvo sa Kanadom na najviši mogući nivo“ i da će zajedno raditi na „otvaranju vrata Kanadi da postane prva pridružena članica Evropske unije“.

„Ovo nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu“, rekla je Von der Leyen u obraćanju kojem je prisustvovao i kanadski premijer Mark Karni, dok su njen predlog propratile ovacije prisutnih evroposlanika i komesara u sali Evropskog parlamenta u Strazburu.

Von der Leyen je pozdravila kanadskog premijera, koji sutra treba da se i obrati pred Evropskim parlamentom, navodeći da je njegovo prisustvo „simbol trajnog prijateljstva između naših naroda“.

„Mark, Evropa i Kanada veruju u demokratiju. Ta moć ne pripada najjačima, najbogatijima i najglasnijima, već svima nama. Da demokratije imaju slobodu da biraju sa kim će sarađivati. Zato dobrovoljno udružujemo snage“, kazala je predsednica EK.

Ona je rekla da se prosperitet i bezbednost EU, „u ovom dobu prekretnica“, neće graditi samo kod kuće, navodeći kao primer nove trgovinske sporazume sa Australijom, Indijom, blokom Merkosur, Meksikom i Indonezijom.

„Ova partnerstva su strateški izbor za Evropu, ali ona takođe odgovaraju na pukotine u međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima“, rekla je Von der Leyen.

Prema njenim rečima, za neke, odgovor je da idu sami, ali to nije opcija EU.

Dodala je da će Evropa uvek prednjačiti kada je u pitanju odbrana sistema zasnovanog na pravilima, ali da više ne može da se oslanja samo na taj sistem kao na jedini način da obezbedi svoje interese, niti da pretpostavlja da će je pravila zaštititi od složenih pretnji sa kojima se suočava.

Von der Leyen je zaključila da u ovom novom svetu EU mora hitno da preispita svoja partnerstva i da izgradi globalne koalicije za svoju otpornost i jačanje demokratije.

Von der Leyen zatražila osnivanje Evropskog saveta bezbednosti zbog pretnji iz Rusije

Izjavila je da se „pojačavaju pretnje“ koje dolaze iz Rusije i koje su, prema njenim rečima „sve manje hibridne“, zbog čega je pozvala na osnivanje „Evropskog saveta bezbednosti“.

„Ruski agresivni rat protiv Ukrajine besni i pretnje na našem tlu se pojačavaju. Moramo biti jasni u vezi sa tim da je ovo bio napad korišćenjem vojnog materijala koji su izvršili ruski operativci na evropskom tlu i napad ne samo na jednu državu članicu, već na celu našu uniju“, rekla je Von der Leyen, dok je govorila o incidentima koji su se proteklih nedelju dana dogodili sa dronovima u Litvaniji i Danskoj, kao i u Poljskoj, gde je na samoj granici sa Ukrajinom Rusija granatirala putnički voz.

Ona je kazala da su „hibridne pretnje sa kojima se Evropa suočava sve manje i manje hibridne, i sve manje i manje pretnje“.

„Sajber sabotaža, podmetanje požara. Upad dronova. Svakog dana se pojačavaju“, istakla je Von der Leyen.

Dodala je da je potrebno povećati spremnost Evropske unije, kao i da su postojeći sistemi „napravljeni za drugačiji svet“.

Von der Leyen je rekla da je EU potreban „sopstveni priručnik za borbu protiv hibridnih mera“, kako bi mogla da odgovori na incidente odmah ispod praga oružane agresije.

Govoreći o članu 4 NATO-a u EU, odnosno „protokolu o vanrednoj bezbednosti“, Fon der Lajen je rekla da „kada to pokrene jedna država članica, sve države članice treba da se sastanu kako bi koordinirale evropski odgovor da bi sprečile dalju eskalaciju i ublažile posledice“, i pozvala je na osnivanje „Evropskog saveta bezbednosti“.

Von der Leyen je, u obraćanju na nemačkom jeziku, kazala da će EU pružiti najjaču podršku Ukrajini tokom najteže ratne zime.

„Naš zadatak ostaje da podržimo Ukrajinu koliko god možemo“, istakla je Von der Leyen.

Ona je kazala da EU sada koristi svoja sredstva kako bi pomogla Ukrajini da kupi sisteme protivvazdušne odbrane, kao i da želi da radi na razvoju „pristupačnog modularnog sistema protivraketne odbrane“, proizvedenog u Evropi.

Von der Leyen je rekla da će EU raditi na „uspostavljanju novog programa za zajedničke projekte sa ukrajinskim kompanijama“ i na „pooštravanju sankcija Rusiji“.

„Ono što je potrebno nisu nužno nove sankcije, već pre svega sprovođenje postojećih. Naše sankcije… vrše ogroman pritisak na rusku ekonomiju. Rusija čini sve što može da ih zaobiđe. Zato moramo zatvoriti rupe u zakonu“, kazala je predsednica EK.

Prema njenim rečima, neselektivni napadi Rusije na civilno stanovništvo u Ukrajini predstavljaju „namernu strategiju terora“.

„Nema mesta ni za kakvu sumnju, Evropa će braniti svaki kvadratni metar svoje teritorije“, poručila je Von der Leyen.

Potrebne hitne mere za suzbijanje klimatskih promena

Ona je pozvala na hitne mere za suzbijanje klimatskih promena.

Istakla je da je protekli avgust bio najtopliji letnji mesec ikada, ali i najhladniji u godinama koje dolaze, i pozvala je na preduzimanje hitnih mera za suzbijanje klimatskih promena.

„Naš budući prosperitet i bezbednost u velikoj meri će zavisiti od toga kako ćemo se nositi sa prekretnicama – klimatskim promenama i veštačkom inteligencijom“, rekla je Von der Leyen.

Govoreći o klimi, ona je kazala da je „ovo leto bilo leto istine“, pri čemu od visokih temperatura i dugotrajnih toplotnih talasa gotovo nijedan deo kontinenta „nije bio pošteđen“.

Prema njenim rečima, tokom leta je u požarima na otvorenom u Evropskoj uniji 660.000 hektara zemljišta izgorelo do temelja, izgubljeno je oko 12 miliona tona različitih useva i zabeleženo je više od 35.000 dodatnih smrtnih slučajeva usled toplotnih talasa, prenosi Tanjug.

„Sve ovo je samo pregled. Ovo je bio najtopliji letnji mesec ikada, ali verovatno i najhladniji u godinama koje dolaze. Tranzicija je složena i moraćemo da se prilagođavamo i učimo usput. Nema sumnje, Evropa može, mora i hoće da ostane na kursu naših klimatskih ciljeva“, istakla je Von der Leyen.

Rekla je i da će EU sledećeg meseca predložiti novi paket o otpornosti na klimatske promene, kao i poseban paket o pripremljenosti za toplotne talase, uključujući pravila o urbanoj adaptaciji i hlađenju.

Ona je u Evropskom parlamentu danas, takođe, odala počast danskom pilotu helikoptera Runeu Kindalu, koji je poginuo u tragičnoj nesreći u Grčkoj u julu dok je učestvovao gašenju šumskih požara u toj zemlji.

Govoreći o bezbednosti vode i hrane, naglasila je „rizike od nestašice vode“ za evropske poljoprivrednike, mala i srednja preduzeća, energetske i lance snabdevanja, navodeći da u takvoj situaciji „evropske cevi gube skoro jedan litar na svaka četiri litra, uglavnom zbog curenja“.

Von der Leyen je najavila da će evropske poljoprivrednike, koji su pogođeni sušom ovog leta „podržati na svakom koraku“.

Ona je poručila da će EU raditi na svojim pravilima za pripravnost i za vanredne situacije.