Posao u Austriji za mlade: Fakultet, zanat ili potpuno drugačiji put?

Da li je fakultet i dalje najbolji put do dobre karijere ili se u Austriji sve više isplati izabrati zanat, stručnu obuku ili potpuno drugačiji profesionalni put?

Za mlade koji završavaju školu, pitanje više nije samo „šta da studiram?“. Sve češće je pitanje kako da što pre steknem znanje koje mogu da pretvorim u posao.

Austrija je posebno zanimljiva jer mladima nudi nekoliko različitih puteva: univerzitet, stručne škole, Lehre odnosno dualno obrazovanje, različite programe stručnog osposobljavanja, kao i mogućnost da se kasnije prekvalifikuju.

Ali kako pronaći put koji odgovara svima?

Fakultet: šira mogućnost, ali duži put

Fakultet je logičan izbor za profesije za koje je visoko obrazovanje neophodno ili veoma važno. Medicina, pravo, mnoge oblasti inženjerstva, nauka i deo ekonomskih i društvenih profesija teško je zamisliti bez akademskog obrazovanja.

Prednost fakulteta je što pruža širu teorijsku osnovu i kasnije može otvoriti mogućnost za različite specijalizacije. Problem za deo mladih je jednostavan – do prvog ozbiljnog posla može proći više godina.

Zato fakultet ima najviše smisla kada mlada osoba zaista zna šta želi da studira i kakvu karijeru želi da gradi, a ne samo zato što se podrazumeva da „treba ići na fakultet“.

Lehre: obrazovanje i posao istovremeno

Austrijski sistem stručnog obrazovanja ima jednu veliku prednost: Lehre kombinuje rad u kompaniji i nastavu u Berufsschule.

Mladi tako ne uče samo teoriju, već istovremeno stiču praktično iskustvo u konkretnom zanimanju. Nakon završetka obrazovanja polaže se završni ispit. Austrijski sistem omogućava i nastavak školovanja, uključujući Meister i Berufsmaturu, koja može otvoriti put ka studiranju.

To znači da izbor zanata ne mora da bude konačna odluka o celoj karijeri. Naprotiv, može biti prvi korak ka daljem obrazovanju i specijalizaciji.

Zanat više nije „plan B“

Ovo je važna promena u načinu razmišljanja o karijeri.

Električar, mehatroničar, instalater, automehaničar, kuvar ili stručnjak za različite tehničke oblasti nisu manje vredna zanimanja od kancelarijskih profesija.

U mnogim slučajevima upravo konkretna stručna znanja mogu biti veoma tražena.

Podaci AMS-a za Beč iz avgusta 2026. pokazuju i da je situacija na tržištu Lehrstelle postala zahtevnija – 5.440 ljudi bilo je prijavljeno kao zainteresovano za Lehrstelle, dok je bilo 496 otvorenih mesta. Zato je važno početi tražiti praksu ili Lehrstelle na vreme, a ne čekati poslednji trenutak.

Koliko obrazovanje utiče na mogućnost zaposlenja?

Podaci AMS-a u Beču pokazuju jasnu vezu između nivoa kvalifikacije i rizika od nezaposlenosti. U julu 2026. AMS Beč je naveo da je stopa nezaposlenosti među osobama sa završenim akademskim obrazovanjem bila ispod 5 odsto, dok je kod osoba sa završenom Lehre iznosila oko 12 odsto. Kod osoba sa najviše završenom obaveznom školom bila je viša od 32 odsto.

To ne znači da fakultet automatski garantuje posao, niti da će svaka Lehre dovesti do zaposlenja, već da je kvalifikacija važna.

Zato pitanje ne bi trebalo da bude samo „fakultet ili zanat“, već koje znanje i veštine će mi omogućiti da budem zaposlen za pet ili deset godina?

A šta ako ne želite ni fakultet ni klasičan zanat?

Postoji i treći put.

Neko može početi da radi, steći iskustvo, a zatim se prekvalifikovati. Drugi će završiti stručnu školu pa nastaviti obrazovanje. Neko će izabrati digitalne profesije, marketing, prodaju ili preduzetništvo i znanje graditi kroz kurseve, praksu i konkretne projekte.

Austrijski sistem omogućava nastavak obrazovanja i nakon završene Lehre, uključujući dodatne stručne kvalifikacije i mogućnost polaganja Berufsmature. Zato karijera više ne mora da izgleda kao prava linija od škole do penzije.

AI menja i ono što danas smatramo dobrim poslom

Još jedan razlog zbog kojeg mladi moraju drugačije da razmišljaju o izboru karijere jeste veštačka inteligencija.

Neke kancelarijske zadatke AI već može da ubrza ili automatizuje. Istovremeno raste vrednost praktičnih veština, tehničkog znanja, rada sa ljudima, kreativnosti i sposobnosti da se nove tehnologije koriste u poslu.

Zbog toga diploma sama po sebi nije dovoljna. Važno je šta osoba zaista zna da radi.

Šta izabrati?

Ako voliš teoriju, istraživanje i određenu profesiju za koju je fakultet potreban, univerzitet ima smisla.

Ako želiš da što ranije stekneš praktično iskustvo i radiš u konkretnom zanimanju, Lehre može biti veoma ozbiljan izbor.

Ako još ne znaš šta želiš, možda je najgora odluka da izabereš bilo šta samo zato što to rade svi oko tebe.

Najvažnije je pogledati tri stvari: šta te zanima, u čemu si dobar i za šta postoji realna potreba na tržištu rada.

Austrija pruža više puteva do profesionalne karijere. Fakultet je jedan od njih, ali nije jedini.