Gutereš: Sve šire linije rascepa u svetu, Afrika da dobije mesto u SBUN

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predstavio je danas, na početku Generalne debate u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN, svoj izveštaj o radu svetske organizacije, ističući da se linije rascepa u današnjem svetu proširuju i da svet mora zajedno da radi u „međuzavisnosti“ kako bi rešio probleme.

„Linije rascepa u našem svetu su sve šire“, upozorio je Gutereš, koji napušta funkciju krajem godine jer mu ističe mandat.

On je kao ključne probleme naveo geopolitičke sukobe, klimatsku krizu i brzi razvoj veštačke inteligencije.

Gutereš je pozvao na „svet izgrađen na međuzavisnosti i podržan gustom mrežom ekonomskih, političkih, socijalnih i tehnoloških veza“, umesto da, kako je rekao, dopuštamo da svet i dalje srlja u rasparčavanje i nepoverenje.

U svom poslednjem obraćanju Generalnoj skupštini UN na funkciji generelanog sekretara UN, Gutereš je rekao da su ratovi, kršenje ljudskih prava, glad, geopolitičke podele, nejednakosti i klimatska kriza doveli do sve većeg pritiska na međunarodne institucije i mehanizme kolektivnog delovanja.

„Jasno je da se krećemo ka multipolarnom svetu i taj proces je nepovratan“, rekao je Gutereš, navodeći da postoje dva moguća pravca – svet fragmentacije, podeljenih tržišta i oslabljenih institucija ili umreženi multipolarni svet zasnovan na međuzavisnosti i saradnji.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je danas u svom obraćanju pred Generalnom skupštinom UN, da Afrika dobije barem jedno mesto u Savetu bezbednosti UN.

“Savet bezbednosti u 21. veku bez stalnih afričkih mesta je nepravedan i neodbranjiv, poručio je on liderima na početku Generalne debate u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN, dodajuci da se “to mora promeniti“.

Savet bezbednosti, čiji su stalni članovi Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, dugo je na meti kritika jer odražava realnost koja je vladala na kraju Drugog svetskog rata, kada je veći deo Afrike još uvek bio pod kolonijalnom vlašću.

Deset nestalnih članova ovog tela bira se po regionalnom principu, ali oni, za razliku od pet stalnih članica, nemaju pravo veta.

Afrička unija se već dugo zalaže za to da taj kontinent dobije dva stalna predstavnika u Savetu, kao i još dva mesta za nestalne predstavnike.

Založio se za pravedniji otpis dugova, snažnije multilateralne razvojne banke i veću dostupnost međunarodnih finansijskih sredstava.

Govoreći o položaju žena, on je rekao da se žene i devojčice širom sveta i dalje suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i isključenošću.

Istakao je da su Ujedinjene nacije prvi put u istoriji postigle rodnu ravnopravnost na svim nivoima višeg rukovodstva, u svim sedištima i među stručnim osobljem.

Klimatsku krizu Gutereš je označio kao jedan od najvećih izazova, upozorivši da se svet suočava sa gotovo izvesnim prekoračenjem granice zagrevanja od 1,5 stepeni.

On je pozvao vlade da usvoje planove za prelazak sa fosilnih goriva i ocenio da razvijene zemlje moraju da povećaju finansiranje prilagođavanja klimatskim promenama.

Posebno je upozorio na rizike povezane sa veštačkom inteligencijom, navodeći da se moć sve više koncentriše u podacima, računarskim kapacitetima i algoritmima.

Pozvao je države da sarađuju na proceni rizika i uspostavljanju zaštitnih mehanizama.

„Odluke o životu i smrti nikada ne smeju da budu prepuštene mašinama. Roboti-ubice ne smeju da imaju mesta u našoj budućnosti“, rekao je Gutereš.

Kao četiri velika izazova budućnosti naveo je mir i bezbednost, nejednakost, klimatsku krizu i veštačku inteligenciju, ističući da su oni međusobno povezani.

Gutereš je ocenio da su Povelja UN i rad Ujedinjenih nacija važniji nego ikada i poručio da svetu nisu potrebne slabije, već snažnije Ujedinjene nacije, sposobne da odgovore na savremene izazove.

On je rekao da će tokom preostalih 100 dana svog mandata nastaviti da se zalaže za mir, ljudsko dostojanstvo i vladavinu prava, kao i da će to činiti i nakon 1. januara, kada mu mandat istekne.

Lula: Brazilu u borbi protiv kriminala potrebna saradnja, a ne intervencija

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva poručio je u obraćanju na Generalnoj debati da Brazil ne potcenjuje pretnju koju predstavlja organizovani kriminal i da je spreman za borbu protiv kriminalnih grupa koje operišu u zemlji i preko granica.

Lula je istakao da je Brazilu potrebna međunarodna saradnja, a ne spoljni nadzor. „Ne trebaju nam nosači aviona da patroliraju našim vodama. Treba nam saradnja koja će zaustaviti protok oružja i novca koji podstiču kriminal“, rekao je Lula, dodajući da je preneo tu poruku američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Tramp pred „velikom odlukom“ o Iranu, najavio izgradnju vojnih baza na Grenlandu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je tokom Generalne debate da je Iran bio najveći nasilnik na Bliskom istoku, ali da to više nije, i poručio da Sjedinjene Američke Države nikada neće dozvoliti Iranu da dođe do nuklearnog naoružanja.

Zapretio je da će „uništiti Iran i poslati Irance u pakao“ ako režim u Teheranu ne kapitulira i ne postigne sporazum sa SAD. Naveo je da je Iranu ponudio punu ekonomsku saradnju u zamenu za okončanje njihovog nuklearnog programa i podrške terorizmu. „Ali oni su odbili. To je bila velika greška“, ocenio je Tramp.

Tramp je istakao da, međutim, pred sobom ima veliku odluku.

„Da li sklopiti sporazum sa Iranom koji bi im omogućio da se obnove i izgrade daleko moćniju zemlju nego što je ikada ranije bila? Možda jednu od najvećih na Bliskom istoku, ili čak u svetu. Ili da uništim Islamsku Republiku, i to brzo, ne dajući im više nikad šansu da ubijaju i uništavaju ljude i zemlje? Da li da ih oteram u pakao, bez ikakve šanse za opstanak i bez ikakve nade u buduću veličinu ili opstanak generacija? Ipak, verujem da ćemo postići dogovor odmah nakon izbora, jer im se ne isplati da to ne učine. Čekaju da vide kakav ću rezultat postići na izborima na sredini mandata“, naglasio je Tramp.

Američki predsednik izjavio je da nedavno postignuti sporazum sa Danskom i Grenlandom daje trajnu kontrolu Sjedinjenim Američkim Državama nad bezbednosnom situacijom i „drugim potrebama“ na Grenlandu.

„Odmah ćemo započeti proces izgradnje značajnog vojnog prisustva na odgovarajućim lokacijama. Izgradićemo dve veoma velike vojne baze. Ovaj sporazum će biti potpisan kasnije danas i radujem se saradnji sa divnim narodom Danske i Grenlanda“, rekao je Tramp.

Tramp o ratu u Ukrajini: Mir je iza ugla

Tramp je, što se tiče rata Rusije i Ukrajine, rekao da je obema stranama „dosta svega“ i da je mirno okončanje sukoba „iza ugla“.

Poručio je da će nastaviti sa pokušajima da okonča, kako je istakao, katastrofalni rat između Rusije i Ukrajine, istakavši da SAD blisko sarađuju sa liderima dve zemlje. Rekao je da je potpisao „moćan novi zakon“ o sankcijama i da će, ako bude trebalo, „morati da ih upotrebi“.

Odao je počast radu prve dame Melanije Tramp, koja je, kako je naveo, „osigurala bezbedan povratak mnoge raseljene ukrajinske i ruske dece svojim porodicama“.

Tramp je, takođe, u svom obraćanju u GS UN pohvalio generalnog sekretara NATO Marka Rutea kao „sjajnog lidera“. „NATO čini stvari za koje niko nije mislio da su moguće, uključujući dostizanje nivoa od dva odsto izdvajanja za odbranu. To je brojka koja predstavlja zaštitu“, rekao je predsednik SAD.

Tramp: Veštačku inteligenciju treba nazvati superinteligencijom, promenićemo američke dokumente

Američki predsednik je, govoreći o razvoju veštačke inteligencije, poručio da je ubuduće treba nazivati „superinteligencijom“, jer taj termin zvuči „mnogo bolje“ i precizniji je. Tramp je rekao da će svi dokumenti SAD biti izmenjeni kako bi koristili termin „superinteligencija“, izrazivši nadu da će to učiniti i druge zemlje. Veštačka inteligencija, prema njegovim rečima, zvuči kao da je inteligencija „lažna“, a ona je, kako je naveo, „neverovatna“.

Govoreći o rizicima nove tehnologije, Tramp je rekao da svaka velika nova tehnologija donosi izazove i da „superinteligencija nije izuzetak“.

Kritičare veštačke inteligencije uporedio je sa ljudima koji su upozoravali na posledice globalnog zagrevanja i klimatskih promena, tvrdeći da je termin “globalno zagrevanje“ kasnije promenjen u „klimatske promene“ jer se planeta, kako je naveo, hladila, a ne zagrevala.

Tramp je rekao da su to isti ljudi koji sada tvrde da će veštačka inteligencija „sve pobiti“, da će roboti napasti ljude i da će sve završiti „u potpunoj katastrofi“.

Govoreći o regulisanju veštačke inteligencije, Tramp je rekao da SAD „u potpunosti odbacuju svaki pokušaj stvaranja globalističke šeme za kontrolu“ te tehnologije. „Ko god pobedi u trci za superinteligenciju – taj pobeđuje“, rekao je Tramp.

Kubanska delegacija napustila salu kada je Tramp rekao da će režim na Kubi pasti

Kubanska delegacija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija napustila je salu tokom obraćanja američkog predsednika SAD Donalda Trampa na Generalnoj debati, u trenutku kada je rekao da će komunistički režim na Kubi „pasti“.

Kako prenosi Si-En-En, dok je Tramp govorio o situaciji na Kubi, ocenio je da će „kubanski komunistički režim pasti“, a članovi kubanske delegacije su tada ustali sa svojih mesta i napustili salu.

„Moja administracija takođe teži suštinskoj promeni situacije na Kubi, gde je komunistički režim pod velikim pritiskom, najvećim kojem je ikada bio izložen, to je država koja je apsolutno doživela krah. Propada kao nikada do sada i pašće (komunistički režim)“, poručio je Tramp i dodao da državni sekretar Marko Rubio vodi pregovore sa Havanom.

Erdogan: UN onesposobljene, boli nepravda prema Palestini

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je na Generalnoj debati da su UN, osnovane pre 81 godine radi zaštite mira i bezbednosti, onesposobljene da ispune svoju misiju, a ujedno je pozvao sve zemlje koje još nisu priznale državu Palestinu da preispitaju svoje odluke.

„Organizacija nastavlja da krvari. Savet bezbednosti mora biti reformisan prema principu da je ‘svet veći od pet’. Prihvatimo da struktura u kojoj volja više od 190 zemalja zavisi od hirova pet zemalja nije ni pravedna niti može u potpunosti uspostaviti poverenje“, rekao je Erdogan.

Naveo je da su „oni u Palestini, Libanu i Sudanu koji su polagali nade u UN razočarani i jednog dana svi će morati da se okrenu zajedničkoj savesti čovečanstva“.

„Moramo promeniti trenutno shvatanje gde se međunarodno pravo različito primenjuje na moćne i slabe. Sistem u kome počinioci prolaze nekažnjeno za svoje zločine osuđen je na propast“, istakao je predsednik Turske.

Erdogan je izrazio žaljenje što palestinski predsednik Mahmud Abas, koji nije dobio američku vizu, nije mogao da bude prisutan u toj sali dve godine zaredom.

„Ova nepravda prema našoj palestinskoj braći i sestrama ranjava našu savest. Iako gospodin Abas ne može da bude prisutan lično, mi ćemo, kao što smo to učinili prošle godine, biti glas slobodne i suverene palestinske države“, poručio je Erdogan.

On je još jednom pozvao sve zemlje koje još nisu priznale državu Palestinu da preispitaju svoje odluke. Rekao je i da Gaza nije samo najveće svetsko groblje za decu, već i region sa najvećom stopom amputacija kod dece na svetu. „Gaza je najnehumaniji i najsramniji koncentracioni logor našeg vremena“, ocenio je Erdogan.

Rekao je i da Zapadna obala doživljava najgori period „terorizma“ doseljenika. Dodao je da je u Jerusalimu muslimanima i hrišćanima zabranjen pristup svetim mestima.

Rekao je i da sa se savezom koji je Turska uspostavila sa Pakistanom i Saudijskom Arabijom jača solidarnost među tim trima zemljama i traže se rešenja za probleme unutar regiona.

„Vidimo da Sirija napreduje ka svom cilju da postane bezbedna i mirna zemlja. Nastavićemo da budemo uz bratski sirijski narod na ovom putu“, poručio je.

Osvrnuo se i na rusko-ukrajinski rat, izrazivši želju da se taj rat završi obnavljanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine. „Posebno naglašavam da su nedavni napadi na komercijalne brodove u Crnom moru neprihvatljivi, bez obzira na to ko ih izvodi“, istakao je.

Erdogan je pozvao međunarodnu zajednicu i da prizna, kako je naveo, „Tursku Republiku Severni Kipar“.

„Suverena ravnopravnost i ravnopravni međunarodni status kiparskih Turaka moraju biti priznati, a nehumana izolacija kojoj su izloženi mora se okončati.Pozivam međunarodnu zajednicu da prizna Tursku Republiku Severni Kipar i da uspostavi političke, diplomatske i ekonomske odnose sa ovom državom“, rekao je Erdogan.

Erdogan je izjavio i da je održavanje stabilnosti i mira u Libiji prioritet Turske i da je neophodno da se tekući proces pomirenja sprovodi pod vođstvom i odgovornošću samih Libijaca.

Makron: Ne podležimo duhu poraza, budimo uz UN pred zakonom džungle

Predsednik Francuske Emanuel Makron apelovao je danas u svom obraćanju na Generalnoj skupštini UN da „ne treba podleći duhu poraza“ i da treba „stajati pravo uz Ujedinjene nacije pred zakonom džungle“.

„Tramo gde zakon jačeg pokušava da se nametne, treba da branimo pravdu i zajednički interes“, poručio je Makron u svom poslednjem govoru u UN u svojstvu predsednika.

Makron se osvrnuo i na pitanje Ormuskog moreuza, istakavši da je ponovno otvaranje tog važnog plovnog puta prioritet.

„Poštovanje međunarodnog prava je prioritet i u interesu je svih. Francuska će se u tome angažovati“, poručio je on.

Govorio je i o rusko-ukrajinskom ratu, navodeći da u Ukrajini već skoro pet godina Rusija nastavlja „okrutni rat protiv civila i okupira teritoriju jedne suverene zemlje“.

Rekao je da će Francuska nastaviti da pruža bezrezervnu podršku Ukrajini.

„Francuska neće štedeti napora ni najmanje kako bi se što brže angažovala u korisnim pregovorima između Ukrajine i Rusije“, istakao je Makron, uz ocenu da „Francuska treba da brani Ukrajince“.

Stub traži ukidanje prava veta u Savetu bezbednosti UN

Predsednik Finske Aleksandar Stub pozvao je danas svetske lidere na Generalnoj skupštini UN da se ponovo okupe i obavežu na poštovanje osnovnih principa međunarodnog poretka, po uzoru na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisku pre više od 80 godina, i rekao da je Finska zvanično objavila kandidaturu za članstvo u Savetu bezbednosti UN za period 2029–2030.

Stub je u govoru tokom Generalne debate u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN rekao da je izbor između saradnje i sukoba ključna odluka sa kojom se svet suočava.

Ocenio je da saradnju potkopavaju nedostatak poverenja, nepoštovanje pravila i slabljenje međunarodnih institucija.

Prema njegovim rečima, u svetu trenutno postoji 65 oružanih sukoba, što je više nego u bilo kom periodu od kraja Hladnog rata.

Kao tri „protivotrova” za svetski nered naveo je povratak osnovama međunarodnog prava, poštovanje humanitarnih principa i jezik i interakciju pune poštovanja.

Stub je predložio i reformu Saveta bezbednosti UN, uključujući najmanje dva nova mesta za Aziju, dva za Afriku i jedno za Latinsku Ameriku.

Takođe je ocenio da nijedna zemlja ne bi trebalo da ima pravo veta i predložio da članica Saveta bezbednosti koja prekrši Povelju UN privremeno izgubi pravo glasa.

„Sada moramo da vratimo ravnotežu u svetski poredak. Moramo da se ponovo posvetimo osnovnim principima međunarodnog poretka”, rekao je Stub, predlažući da taj proces bude pokrenut pod vođstvom novog generalnog sekretara UN.

Govoreći o kandidaturi Finske za Savet bezbednosti, Stub je rekao da se ona zasniva na verovanju u Povelju UN i njene vrednosti, poručivši da je Finska spremna da preuzme odgovornost članstva „u vreme kada svetu treba više mira”.

Stub je u govoru pomenuo i humanitarne krize u Sudanu, Gazi i Haitiju, uz poruku da rast materijalnog bogatstva ne sme da bude ostvaren na račun etičkih odgovornosti.

Govoreći o veštačkoj inteligenciji, nazvao ju je najznačajnijom tehnologijom u ljudskoj istoriji po njenom uticaju.

Finska i Norveška, zajedno sa drugim zemljama, pokrenule su peticiju kojom pozivaju kompanije, vlade i UN da razviju mehanizme za upravljanje najnaprednijim modelima veštačke inteligencije.