Austrija za novi dug plaća kamate na nivou iz 2011. godine – osam milijardi evra godišnje

Austrija je povećala obim dve savezne obveznice i prikupila 1,5 milijardi evra na tržištu kapitala, i time finansijski dug sada iznosi 322 milijarde evra.

Očekuje se da će troškovi kamata značajno porasti do 2031. godine. Austrija, trenutno, zauzima četvrto mesto u EU po visini državnog duga po glavi stanovnika, koji iznosi oko 47.000 evra.

Otkako su centralne banke 2022. godine napustile politiku niskih kamatnih stopa, države ponovo moraju da plaćaju znatno više kamate na novi dug.

Sa 3,69 odsto, prosečan prinos na desetogodišnju austrijsku saveznu obveznicu sada je na nivou koji je poslednji put zabeležen u martu 2011. godine.

Za saveznu obveznicu čiji je obim povećan (sa rokom dospeća 2025–2032), prihvaćeni prosečni prinos iznosio je 3,413 odsto, dok je za saveznu obveznicu (2012–2062) iznosio 4,027 odsto.

„U trenutnom tržišnom okruženju koje odlikuje visoka nestabilnost, austrijske državne obveznice nastavljaju da beleže relativno dobre rezultate zahvaljujući svom statusu ’sigurnog utočišta’”, rekao je Markus Stix, direktor Austrijske agencije za upravljanje dugom (OeBFA)

Razlika u kamatnim stopama u odnosu na nemačke savezne obveznice ostala je „stabilna”. Nemačka plaća nešto manje za novi dug nego Austrija. Takođe ima manje opterećenje dugom, iako se trenutno suočava sa problemom dotrajale infrastrukture.

Austrija ima četvrti najveći javni dug po glavi stanovnika u EU. Kako pokazuje analiza portala „Selektiv“, zasnovana na podacima Eurostata, dug opšte države je krajem marta iznosio 46.811 evra po stanovniku Austrije, uz ukupan iznos od 431 milijardu evra.

Samo Belgija (59.102 evra), Italija i Francuska imaju veći dug po glavi stanovnika, a prosek u EU iznosi 34.745 evra; Nemačka je gotovo tačno na tom nivou sa 34.769 evra.

Međutim, sa ekonomskog stanovišta, podaci po glavi stanovnika ne govore mnogo, jer oni obično rastu paralelno sa ekonomskim napretkom.

Na primer, Grčka ima manji dug po glavi stanovnika od Austrije, uprkos tome što joj je udeo duga u BDP-u gotovo dvostruko veći (143,5 odsto BDP-a).

Sa 83,3 odsto, Austrija se nalazi nešto iznad proseka EU (82,9 odsto). Ipak, od početka 2023. godine, taj pokazatelj je porastao za 3,4 procentna poena, u poređenju sa svega 0,4 poena u evrozoni.

Plan konsolidacije koji je osmislio ministar finansija Markus Marterbauer ima za cilj da zaustavi rast duga.

Agencija OeBFA upravlja izdavanjem saveznog duga, portfoliom duga i upravljanjem gotovinskim sredstvima savezne države. Krajem avgusta, savezni finansijski dug iznosio je 321,5 milijardi evra, uz efektivnu kamatnu stopu od 2,10 procenata godišnje i prosečan preostali rok dospeća od 12,02 godine. Republika Austrija je uštedela milijarde evra na troškovima kamata tokom perioda niskih i nultih kamatnih stopa između 2009. i 2022. godine.

Međutim, nakon promene kretanja kamatnih stopa, vlada je ponovo morala da u budžet uračuna znatno više troškove kamata. Viši troškovi kamata – uzrokovani rastom državnog duga i višim nivoima kamatnih stopa – takođe će značajno ograničiti budžetski manevarski prostor vlade koju čine ÖVP, SPÖ i NEOS u narednim godinama.

Austrija već plaća više od osam milijardi evra godišnje na ime kamata.

Austrija je 2025. godine morala da izdvoji oko 8,3 milijarde evra – odnosno 1,6 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) – za plaćanje kamata na državni dug.

Predviđa se da će udeo državnih rashoda za kamate u BDP-u porasti na 2,0 odsto do 2028. godine.

Prema izveštaju o budžetu objavljenom u junu, očekuje se da će se taj udeo do 2031. godine dodatno povećati na 2,5 odsto.