Austrijski naučnici oblikuju oružane snage budućnosti

Dronovi, roboti i veštačka inteligencija već dominiraju bojištima širom sveta, a na Univerzitetu u Klagenfurtu su se programeri, naučnici i studenti posvetili unapređenju evropske bezbednosti.

Vojnici budućnosti sada dobijaju podršku kako iz vazduha, tako i sa zemlje. Dronovi izviđaju opasan teren, roboti preuzimaju zadatke visokog rizika, a inteligentni sistemi pomažu u bržem otkrivanju pretnji.

Ono što je pre samo nekoliko godina zvučalo kao naučna fantastika, već se razvija u istraživačkim laboratorijama.

Upravo bi Koruška mogla da odigra ključnu ulogu u tom poduhvatu. Naučnici sa Univerziteta u Klagenfurtu već su impresivno demonstrirali mogućnosti svojih letelica.

Krajem avgusta, tim „HERMES“ pobedio je na evropskom takmičenju u autonomnom letu. Ovaj podvig je bio izuzetan jer su dva drona delovala istovremeno, samostalno izbegavajući prepreke i međusobno deleći zonu pretrage – i sve to bez GPS-a i bez pilota.

Letelice su donosile odluke direktno tokom leta. Ova specifična tehnologija mogla bi se pokazati ključnom za oružane snage u budućnosti, budući da se satelitski signali na savremenim bojištima mogu ometati ili blokirati. Dronovi sposobni za navigaciju bez digitalne pomoći i dalje bi mogli da obavljaju izviđačke misije ili da lociraju nestale.

Istraživanje u okviru ove inicijative sprovodi se u Klagenfurtu u izuzetnim uslovima.

Unutar specijalizovanog hangara za dronove, 37 kamera visoke preciznosti prati kretanje letelica. Novi sistemi se testiraju na površini od 150 kvadratnih metara i na visinama do deset metara. Na raspolaganju je i poligon za dronove na otvorenom, površine 1.000 kvadratnih metara. Tamo letelice moraju da dokažu svoje sposobnosti u svim vremenskim uslovima. Sada, međutim, taj istraživački potencijal prerasta u nešto mnogo veće – na EUDIS hakatonu za odbrambene tehnologije, koji se održava od 15. do 17. oktobra, programeri, istraživači, studenti i startap kompanije radiće 48 sati na tehnologijama za bezbednost Evrope.

Fokus je na pitanjima koja bi mogla biti od ogromnog značaja za oružane snage budućnosti: Kako se dronovi kreću bez satelitskih signala? Kako čitava jata letelica i zemaljskih robota mogu da deluju zajedno? I kako inteligentni sistemi zaštite mogu bolje da sačuvaju vojnike od opasnosti?

Takmičenje organizuje Austrijski centar za inovacije u odbrani (DIHA).

Austrija i Slovenija prvi put udružuju snage

Posebno značajan aspekt je to što se saradnja neće zaustaviti na državnoj granici. Austrijske kompanije, poslovni partneri iz susedne zemlje, istraživačke institucije i vojne snage ubuduće će bliže sarađivati.

„Ovde u Austriji već posedujemo neophodno znanje za proizvodnju najboljih dronova na svetum samo treba da iskoristimo taj potencijal na svim nivoima“, kazao je Jürgen Mandl, član Upravnog odbora DIHA i predsednik Privredne komore Koruške.

Osnovna ideja je da, na primer, jedna kompanija razvije senzore, druga programira softver, a istraživački partner testira sistem. Na taj način, početne ideje mogle bi da prerastu u nove proizvode, ugovore, pa čak i čitave lance vrednosti.

 „Ključno je bolje integrisati ove snage. Na kraju krajeva, o budućnosti evropske bezbednosti odlučuje se upravo sada“, kazao je Mandl.

Pukovnik René Cerne, koji odlično poznaje vojnu situaciju u Evropi, istakao je značaj ovakvih inicijativa.

„Ovde se spaja mnogo toga što nam je potrebno za nova rešenja – istraživanje autonomnih sistema, mogućnosti testiranja i kompanije koje primenjuju tehnologiju u praksi. Zatim, tu je i blizina Slovenije. Možemo povezati ljude koji poseduju različite veštine“, rekao je Cerne koji je već tri godine rukovodilac projekta na temama „Inovacije u odbrani“.

On je ukazao da dva dana takmičenja daju početni predloženi projekat koji zatim treba proceniti i dalje razvijati.

„Vrednost leži u uključivanju zahteva iz stvarnog sveta u ranoj fazi: Kako funkcioniše navigacija bez satelitskog signala? Kako višestruki sistemi rade zajedno? Kako se može poboljšati zaštita vojnika? Kada programeri i krajnji korisnici sarađuju, potencijal i ograničenja ideje postaju mnogo brže očigledni“, objasnio je Cerne za „Kronen Zeitung“.