Dogovor umesto aneksije – Danska i SAD postigle dogovor oko Grenlanda

Nakon višemesečnog spora, koji je u jednom trenutku pretio da dovede do rascepa unutar NATO-a, SAD i Danska su neočekivano objavile postizanje sporazuma o političkoj i vojnoj budućnosti Grenlanda.

Američki predsednik Donald Tramp želeo je da anektira Grenland, ako treba i silom.

„Potreban nam je, dobićemo ga”, bila je to mantra koju je ponavljao u svakoj prilici.

A onda je sinoć usledilo veliko iznenađenje: naizgled niotkuda, SAD i Danska su objavile da su postigle dogovor o budućnosti Grenlanda, prenosi BBC.

Sporazum okončava diplomatski sukob koji je sve više pretio da dovede do rascepa unutar NATO-a.

Dogovoreno je da SAD dobiju trajnu kontrolu nad svim pitanjima vezanim za bezbednost na Grenlandu, objavio je Donald Tramp na platformi „Truth Social“.

„Zauvek”, posebno je naglasio američki predsednik.

Tramp je naveo da sporazum „neće ništa koštati Sjedinjene Države i da će Vašingtonu omogućiti da učini ono što je neophodno kako bi obezbedio i odbranio bezbednost Grenlanda“.

Prema njegovim rečima, sporazum predviđa da nijedan protivnik SAD ubuduće neće moći da uspostavi bazu, vojno prisustvo ili realizuje osetljive investicije na Grenlandu bez izričitog pisanog odobrenja Vašingtona.

Američki predsednik je napisao da će SAD odmah započeti proces razvoja značajnog vojnog prisustva na odgovarajućim lokacijama na Grenlandu i da će u tom procesu sarađivati sa stanovnicima tog arktičkog područja.

„Veoma smo počastvovani i ponosni na ono što se upravo dogodilo, a sve ono što je danas dogovoreno biće od velikog značaja za američki narod. Odmah ćemo započeti proces uspostavljanja značajnog vojnog prisustva u odgovarajućem delu Grenlanda, a takvih delova ima mnogo. Sarađivaćemo sa narodom Grenlanda na tom razvoju i izgradnji. Ovo rešenje je odlično za Sjedinjene Američke Države, Dansku, Grenland i sve naše saveznike“, poručio je Tramp.

Istakao je strateški značaj Grenlanda i rekao da su američki predsednici više od jednog veka bili svesni njegove važnosti, ali da, kako tvrdi, nijedan pre njega nije uspeo da trajno reši to pitanje.

„Ovo je ostvarenje sna za Sjedinjene Američke Države – sna koji je veoma važan, istorijski i poseban… Radujemo se saradnji sa divnim narodom Danske i Grenlanda na izgradnji veličanstvene budućnosti vezane za ovu veliku i strateški izuzetno važnu teritoriju“, zaključio je američki predsednik.

Prema uslovima sporazuma, nijedan protivnik SAD ne sme da uspostavi vojnu bazu na ostrvu niti da vrši druge osetljive investicije bez izričitog odobrenja, objasnio je Tramp bez iznošenja detalja.

Sporazum o dogovorenom kompromisu trebalo bi da potpišu obe strane na Generalnoj skupštini UN u Njujorku sledeće nedelje.

Rubio: Sporazum SAD sa Danskom i Grenlandom pobeda za američki narod

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da sporazum SAD sa Danskom i Grenlandom predstavlja veliku pobedu za američki narod.

„Ovaj istorijski sporazum predstavlja veliku pobedu za Sjedinjene Države i američki narod. Zahvaljujući viziji i vođstvu predsednika Trampa, ovaj istorijski sporazum trajno garantuje bezbednosne interese SAD na Arktiku, bez ikakvih troškova za američke poreske obveznike“, napisao je Rubio u objavi na društvenoj mreži „X“.

This historic deal is a huge win for the United States and the American people. Thanks to President Trump’s vision and leadership, this historic agreement permanently guarantees U.S. security interests in the Arctic at zero cost to the U.S. taxpayer.

Greenland will forever be… https://t.co/DPCiSEhoFS

— Secretary Marco Rubio (@SecRubio) September 19, 2026

Kako je naveo, Grenland će zauvek biti deo zone strateške odbrane Severne Amerike, čime će se sprečiti prisustvo bilo kog protivnika na toj teritoriji i u njenom okruženju.

„Ovaj sporazum trajno i u potpunosti rešava pitanja naše nacionalne bezbednosti vezana za Grenland“, naglasio je Rubio.

Danska zadovoljna sporazumom

Danska premijerka Mete Frederiksen opisala je sporazum kao koristan za NATO i Evropu. Prema navodima kabineta premijerke, važno je što sporazum priznaje suverenitet Danske, kao i pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje. Ovo praktično isključuje bilo kakvu aneksiju ostrva — mogućnost koju je Tramp često pominjao, makar i suptilno.

Tramp je tražio Grenland jer je strateški pozicioniran između Severne Amerike i Evrope. Ostrvo se nalazi direktno na putanji leta potencijalnih ruskih raketa usmerenih ka SAD. Tramp je takođe ukazivao na navodne aktivnosti ruske i kineske mornarice u tom regionu. Pored toga, Grenland je bogat prirodnim resursima.

SAD na Grenlandu već imaju bazu, pošto upravljaju svemirskom bazom „Pitufik” na krajnjem severozapadu Grenlanda. Izgrađena je nakon Drugog svetskog rata i sve do 2023. godine nosila je naziv Vazduhoplovna baza „Tule”. Služi za praćenje aktivnosti u svemiru i lansiranja raketa. Njeno postojanje proizilazi iz važećeg odbrambenog sporazuma između Vašingtona i Kopenhagena. Međutim, Tramp je želeo znatno veći uticaj.

Tramp je više puta pretio aneksijom Grenlanda i nije isključio upotrebu vojne sile. Takođe je uveo carine pojedinim evropskim članicama NATO-a kako bi izvršio pritisak. Te pretnje su dovele do ozbiljnog narušavanja poverenja unutar zapadne alijanse. Pre samo nekoliko nedelja, objavio je mapu na kojoj su Meksiko, čitavi Karibi, Kanada, Grenland i Island prikazani kao deo SAD, što nije naišlo na dobar prijem u zemljama na koje se to odnosilo. Tramp je početkom septembra objavio mapu na kojoj su Meksiko, države Kariba, Kanada, Grenland i Island prikazane kao deo SAD.

Šef vlade Grenlanda Jens-Frederik Nilsen, pozdravio je sporazum. Izjavio je da on jača bezbednost ovog autonomnog regiona i uvažava interese Grenlanda. Ostrvo teži dugoročnoj nezavisnosti od Danske, a sporazum osigurava da taj put ostane otvoren.

Sporazum još uvek zahteva zakonodavnu potvrdu. Parlamentarna saglasnost je neophodna u Danskoj. O sporazumu se takođe raspravlja i na samom Grenlandu.

Šta sporazum znači za Evropu

Šta znači sporazum za Evropu i Austriju – znači da su se senke koje su se nadvile nad NATO-om – a samim tim i nad bezbednosnim garancijama za Evropu – za sada povukle.

Vojna operacija SAD protiv partnera u NATO-u – čak i ako je na kraju malo verovatna – sigurno bi razorila zapadni savez. Kriza u NATO-u bila bi problematična i za neutralnu Austriju, s obzirom na to da je evropska bezbednosna arhitektura izgrađena na tom savezu, a Austrija je povezana sa NATO-om kroz program „Partnerstvo za mir”.

Pitanje da li je sukob konačno rešen zavisi od detalja sporazuma i od toga da li će sve strane ostati zadovoljne.

Sporazum tek treba da bude potpisan i ratifikovan. Posmatrači će pažljivo pratiti kako će tačno SAD ostvarivati svoja nova prava na Grenlandu.