Evropljani se plaše starenja

Više od polovine Evropljana zabrinuto je zbog starenja, pokazuju podaci ŠTADA Zdravstvenog izveštaja za 2026. godinu.

Ipak, strah od starenja nije podjednako izražen kod svih naroda – prednjače Litvanci (67 odsto), zatim Česi i Poljaci (po 65 odsto), pa slede Španci i Francuzi (po 62 procenta).

Građani Srbije su, u odnosu na druge evropske zemlje u ovom istraživanju pokazali najmanje brige oko starenja – strahuje tek njih 40 odsto.

Nisu Srbi jedini koje starost ne dotiče u velikoj meri, nizak nivo zabrinutosti pokazali su građani Kazahstana i Švajcarske (po 42 odsto) i Uzbekistana (43 odsto).

Među najvećim brigama građana Evrope koje su povezane sa starenjem su bolest i gubitak fizičke snage.

Za 75 procenata Mađara i Čeha, ali i 74 odsto građana Srbije, bolest predstavlja najveći strah u vezi sa starenjem, pokazuje izveštaj.

Velikoj većini građana Evrope vrlo je važno da žive što duže – za 75 odsto je to vrlo ili veoma važno.

Želja da se živi duže najizraženija je kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem, što potvrđuje da stavovi prema dugovečnosti nisu oblikovani samo fizičkim zdravljem, već i širim osećajem optimizma, svrhe i kvaliteta života.

Da bi imali duži i zdraviji život, 80 odsto Evropljana spremno je da u potpunosti izbaci ili značajno smanji unos šećera i slatkiša.

Podjednako je zanimljiv podatak da bi 82 odsto Evropljana prihvatilo da uradi genetski test – čak 92 procenta Portugalaca, 88 odsto Španaca i Italijana, ali i 81 procenat Srba bi kazalo da genetskom testiranju.

Otvorenost prema genetskim testovima je najveća među mlađim generacijama i onima koji prihvataju primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, što ukazuje da ove grupe lakše prihvataju proaktivan pristup sopstvenom zdravlju.

Generalni direktor Hemofarm Grupe Ronald Seeliger rekao je da ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. pokazuje da se zdravstveni prioriteti Evropljana menjaju sa životnom fazom.

„Mlađe generacije fokusirane su na trenutno stanje, dok starije sve više pažnje posvećuju prevenciji i dugoročnoj zdravstvenoj sigurnosti. Dugovečnost zato više ne merimo samo brojem godina, već i njihovim kvalitetom“, kazao je Seeliger komentarišući rezultate izveštaja.

Skoro svaki šesti Evropljanin koristi aparate za merenje krvnog pritiska

Aparat za merenje krvnog pritiska redovno koristi čak 79 odsto Slovaka, 76 odsto Litvanaca, 74 odsto Mađara, 72 procenta Poljaka i 68 procenata Srba.

Dok građani stariji od 55 godina češće koriste tradicionalne metode praćenja zdravlja, mlađe generacije se sve više okreću digitalnim i pametnim alatima.

ŠTADA Zdravstveni izveštaj za ovu godinu pokazuje da se odnos Evropljana prema starenju i pored prisutnog straha sve više pomera ka potrebi za prevencijom i očuvanjem kvaliteta života.

Dostupna prevencija i podrška zdravlju ključne su za sigurnije, zdravije i kvalitetnije starenje.