Hakeri objavili poverljive podatke Berlina, ugrožena bezbednost Nemačke

Hakeri, koji su pokušali da ucene vlasti Berlina, nakon što je Senat odbio da plati otkupninu, objavili su velike količine poverljivih podataka poveznih sa institucijama glavnog grada Nemačke.

 Hakerska grupa „Rhysida“, prema pisanju nemačkih medija, jeza ukradene podatke tražila od Berlina 30 bitkoina, odnosno oko dva miliona evra.

Senat Berlina je odbio da plati otkupninu i saopštio da neće podleći uceni.

Nakon isteka roka za uplatu, grupa je objavila ukradene podatke na dark netu, skrivenom delu interneta kojem se ne može pristupiti putem uobičajenih pretraživača.

Podaci su objavljeni u petak u 15.35 časova, a ukupna količina iznosi oko 5,26 terabajta, odnosno 1.439.893 fajla, navodi „Bild“.

Među objavljenim dokumentima nalaze se, prema prvim analizama, poverljivi planovi za vanredne situacije, podaci o računima, telefonski brojevi, građevinski planovi i smernice za postupanje u kriznim situacijama.

U objavljenim podacima nalazi se i folder pod nazivom „AG CBRN-Rahmenplanung“, koji se odnosi na planiranje u slučaju hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih opasnosti.

Među procurelim podacima nalaze se i lični podaci zaposlenih u pokrajinskim institucijama, uključujući izvode iz matičnih knjiga rođenih, telefonske brojeve, adrese stanovanja i, kako se navodi, spiskove odsustava.

Zbog velike količine objavljenih podataka još nije moguće precizno utvrditi obim posledica napada.

Istraživački novinar Lars Winkelsdorf, koji je pregledao podatke, upozorava na mreži „X“: „Dogodila se apsolutna potpuna katastrofa, ova objava je gora od svih prethodnih terorističkih napada zajedno“.

Procureli su dokumenti koji se odnose na istrage Kriminalističke policije (LKA), uključujući planove za nacionalnu odbranu, tajne komunikacione kanale savezne vlade u slučaju globalne katastrofe i planove za vanredne situacije raznih vlasti. Napad je dostigao „nivo pretnje po državu“.

 Brojni telefonski brojevi i adrese stanovanja takođe su među procurelim informacijama.

Problem je, prema Winkelsdorfu, što „svaki ludak sada ima uputstvo o tome kako da osakati celu infrastrukturu zemlje u roku od dva dana“.

On je istakao da bi curenje informacija moglo dovesti do razornih terorističkih napada i dodaje da bi u slučaju rata, zbog ovog slučaja, „zemlja već mogla biti izgubljena“.

Prema Fokus Onlajnu, sam Savezni zavod za bezbednost informacija (BSI) je istakao „da objavljivanje ukradenih podataka može rezultirati različitim rizicima za one koji su pogođeni i na kraju za društvo“.

„Štaviše, podaci koji sadrže informacije o kritičnoj infrastrukturi, kompanijama i organizacijama takođe mogu povećati nivo pretnje, u zavisnosti od osetljivosti podataka“, istakao je Zavod.