Kardinal Schönborn: Nemojte se iznenaditi ako muslimani postanu većina – ko ima decu ima budućnost

Kardinal Christoph Schönborn protivi se mešanju države u verska pitanja i smatra da zabrana nošenja marama u školama za devojčiće islamske vere do 14 godina nije ispravan pristup.

„Ni ja, ni nastavnici ne možemo odlučivati o tome šta predstavlja prinudu, a šta slobodu. Šta je sa sedmogodišnjim detetom koje se priprema za prvu pričest? Ili sa jevrejskim dečacima koji nose kipu? Koliko tu ima slobode – ili je jednostavno reč o tome da se verska pripadnost porodice podrazumeva? Oni su prepoznatljivi kao jevrejski dečaci, baš kao što se i žene mogu prepoznati kao muslimanke već iz daljine. Moje lično uverenje je da država treba što manje da se meša u ta pitanja. Kada bi se zabranili svi verski simboli – kao što se to radi u Francuskoj – meni, kao verskom predstavniku, ne bi bilo dozvoljeno ni da uđem u školu sa malim naprsnim krstom. To nije ispravan pristup“, rekao je Kardinal Schönborn u intervjuu za „Heute“.

Bivši bečki nadbiskup istakao je da je ispavan put učenje međusobnom poštovanju.

„Moguće je da u određenim muslimanskim krugovima ima prostora za veću toleranciju. Međutim, ne smemo se pretvarati da su hrišćani oduvek bili predvodnici tolerancije. Uveren sam da poštovanje prema drugim verskim zajednicama – ili prema ljudima koji odbacuju religiju – predstavlja vrednost za društvenu koheziju. U tom pogledu, zanima me kako će reagovati Ustavni sud, jer će od njega gotovo sigurno biti zatraženo da donese odluku o zabrani nošenja marama kod dece“, dodao je Schönborn.

Na konstataciju da muslimani sada čine većinu – 42 odsto u bečkim školama obaveznog obrazovanja, te na pitanje da li ga to zabrinjava, odgovorio je da za to postoji veoma jednostavan odgovor – „ko ima decu, taj drži budućnost u svojim rukama“.

„Jednostavno je tako i o tome nema potrebe raspravljati. Pogledajte demografske podatke. Na svakih 100 roditelja austrijskog porekla dolazi 66 dece i 44 unučeta. Oni koji imaju 80 unučadi umesto 44, činiće budućnost. To je realnost. Što se tiče muslimanske dece u osnovnim školama, gradonačelnik Michael Ludwig je dao veoma smelu izjavu za javnost. Rekao je: ‘Vratite se u Crkvu, pa ćemo onda imati više katolika’. Ne treba se čuditi što muslimani postaju većina kada svaki pristojan Austrijanac napušta Crkvu – ‘jer se to tako radi’“, kritikovao je kardinal u penziji.

Kada je reč o raspravi o hrišćanskom krstu u javnim ustanovama, citirao je jednu muslimanku kako je na televiziji rekla – „Ne, ne smeta mi što u Austriji ima toliko krstova u ustanovama. Drago mi je što znam da u ovoj zemlji ima ljudi koji veruju u Boga.”

„Uveren sam da većina muslimana u našoj zemlji želi da živi zajedno u miru”, naglasio je on.

Na pitanje da li su hrišćani postali nedovoljno okrenuti misionarskom radu, dok mnogi muslimani šire poruku da bi ceo svet trebalo da prihvati njihovu veru, Schönborn je podsetio da su obe vere misionarske.

„Muslimani imaju nalog da se svi ljudi potčine islamu. Imamo Isusov nalog: ‘Idite po celom svetu i činite sve narode učenicima’. Dakle, kako to da sprovedemo u delo? Ili ćemo se latiti oružja i odmeriti snage, ili ćemo pronaći zajedničke osnove utemeljene u našim religijama”, ukazao je Schönborn.

Na pitanje kako to izgleda u konkretnom slučaju islama, istakao je da je pre svega reč o veri u Boga.

„O verovanju da mi, kao ljudska bića, imamo odgovornost – naime, da činimo dobro. I da postoji život posle smrti. Kada na kraju budemo polagali račune za svoj život, pitanje neće glasiti: ‘Koliko često si išao u crkvu ili džamiju?’, već: ‘Da li si bio dobar čovek?’ To važi i za islam i za hrišćanstvo: sudi vam se na osnovu vaših dobrih dela. Uveren sam da većina muslimana u našoj zemlji želi da živi u miru. Ta zajednička osnova je važnija od pitanja marame – ostajem pri svom stavu o tome, iako se mnogi ne slažu sa mnom, jer to ne smatram centralnim pitanjem“, rekao je Schönborn.

Na konstataciju da je nedavno u Francuskoj, gde je studirao, zabeležen rekordan broj krštenja odraslih i pitanje šta to Francuzi rade bolje, on je istakao da je to „pitanje koje i sami Francuzi sebi postavljaju“.

„ Odjednom, mladi ljudi kucaju na vrata i kažu da žele da se krste. Verujem da to ima jednostavan, a dubok koren: svako ljudsko biće ima dušu. A duša se ne može zadovoljiti pukim jelom, posedovanjem lepog automobila ili odlaskom na odmor. Naše potrošačko društvo može da zadovolji mnoge potrebe, ali ne može da pruži ono krajnje zadovoljstvo: sagledavanje smisla života. U tom smislu, uopšte me ne iznenađuje što se, čak i u sekularnom društvu, neprestano javljaju pitanja o smislu života, veri i Bogu“, dodao je Schönborn.

Kada je reč o politici, na konstataciju da su biskupi u Nemačkoj upozoravali da se ne glasa za AfD, i pitanje da li to nije u suprotnosti sa odvojenošću crkve i države, Schönborn je kazao da tu treba biti veoma oprezan.

„Sloboda izbora je dragocena vrednost, temeljna komponenta demokratije. Ipak, mogu se istaći temeljne vrednosti – sasvim konkretno: kako se ophodimo prema izbeglicama? Da li neka stranka poštuje ljudsko dostojanstvo ili pokazuje prezir prema njemu? Donošenje suda o tome svakako je važan zadatak Crkve. Papa Lav je to veoma jasno pokazao kada je, povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD, otputovao ne u Vašington, već na ostrvo Lampeduzu”, naveo je on.

Kardinal Schönborn predao je početkom prošle godine dužnost bečkog nadbiskupa i otišao je u penziju sa 80 godina.

On se sada nalazi u bečkom manastiru „Petites Sœurs de l’Agneau”.

Na konstataciju da je dva puta učestvovao u izboru novog pape, 2005. i 2013., i pitanje da li bi sam voleo da postane poglavar rimokatoličke crkve, Schönborn je naveo da je njegova majka na to lepo odgovorila opaskom koja je obišla svet: „To ne bi bilo pravo za mog dečaka“ i da on deli to mišljenje.

„I znate, kod konklava obično postoji ogroman jaz između medijskih predviđanja i stvarnog ishoda. To je bio slučaj i sa papom Lavom,  iako su ga neki ljudi interno očekivali”, istakao je Schönborn.