Ko je bio baron Vladimir Gizl? Diplomata koji je Srbiji uručio ultimatum i postao svedok početka Prvog svetskog rata

Na današnji dan 1914. godine, austrougarski poslanik u Beogradu predao je dokument koji je promenio tok svetske istorije

Kada se govori o Julskom ultimatumu iz 1914. godine, najčešće se pažnja usmerava na sadržaj dokumenta i njegove istorijske posledice. Međutim, u senci velikih političkih odluka ostao je čovek koji je ultimatum uručio Srbiji – baron Vladimir Gizl fon Gizlingen (Wladimir Giesl von Gieslingen), austrougarski diplomata, čije će ime zauvek ostati povezano sa jednim od najdramatičnijih trenutaka evropske istorije.

Dana 23. jula 1914. godine, tačno u 18 časova, Gizl je u Beogradu predao ultimatum Kraljevini Srbiji, dokument, koji je samo nekoliko dana kasnije doveo do objave rata i početka Prvog svetskog rata.

Diplomata sa bogatim iskustvom

Baron Vladimir Gizl bio je profesionalni diplomata Austro-Ugarske Monarhije. Tokom karijere službovao je na više evropskih diplomatskih položaja, a početkom 1913. godine imenovan je za austrougarskog poslanika u Kraljevini Srbiji.

Na ovu dužnost stigao je u vreme kada su odnosi između Beča i Beograda bili izuzetno napeti. Posle Balkanskih ratova Srbija je ojačala svoj međunarodni položaj, što je u političkim i vojnim krugovima Austro-Ugarske izazivalo ozbiljnu zabrinutost.

Trenutak koji je ušao u istoriju

U popodnevnim časovima 23. jula 1914. godine, Gizl je stigao u zgradu Ministarstva inostranih dela u Beogradu kako bi uručio ultimatum.

Predsednik vlade Nikola Pašić u tom trenutku nije bio u prestonici, pa je dokument primio ministar finansija Lazar Paču, koji je privremeno obavljao poslove predsednika vlade.

Gizl je uručio diplomatsku notu i saopštio da Srbija ima 48 sati da odgovori na deset zahteva Austro-Ugarske.

Taj susret trajao je svega nekoliko minuta, ali je ostao upamćen kao jedan od najznačajnijih diplomatskih trenutaka XX veka.

Nije došao da pregovara

Jedna od manje poznatih činjenica jeste da baron Gizl nije imao ovlašćenje da pregovara sa srpskom vladom.

Njegova misija bila je jasno određena u Beču, a to je bilo da uruči ultimatum, sačeka odgovor Srbije i, ukoliko svi zahtevi ne budu prihvaćeni u celosti, prekine diplomatske odnose i napusti Beograd.

To pokazuje da je odluka o mogućem vojnom sukobu u velikoj meri bila doneta i pre nego što je ultimatum uručen.

Napustio je Beograd odmah po isteku roka

Srpska vlada je odgovor dostavila u predviđenom roku, prihvativši gotovo sve zahteve iz ultimatuma. Ipak, odbila je deo koji je narušavao državni suverenitet i predložila da se sporna pitanja rešavaju međunarodnom arbitražom.

Za Beč to nije bilo dovoljno.

Već uveče 25. jula 1914. godine, odmah po prijemu odgovora, baron Gizl je sa osobljem austrougarskog poslanstva napustio Beograd. Tim činom prekinuti su diplomatski odnosi između dve države, a samo tri dana kasnije Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji.

Čovek koji je postao deo istorije

Baron Vladimir Gizl nije bio tvorac Julskog ultimatuma niti političar koji je odlučivao o ratu. Ipak, istorija ga pamti kao čoveka koji je uručio dokument koji je promenio svet.

Njegova uloga ostala je simbol poslednjeg diplomatskog čina pre nego što su topovi zamenili reči, a Evropa ušla u katastrofu Prvog svetskog rata.

Više od jednog veka kasnije, ime Vladimira Gizla neizostavan je deo priče o Julskoj krizi, Beču i događajima koji su zauvek promenili odnose Srbije, Austro-Ugarske i čitave Evrope.

Poslednje godine života

Nakon završetka Prvog svetskog rata, baron Vladimir Gizl povukao se iz javnog života i nastanio se u mestu Bad Radkersburg, na jugu Austrije, gde je živeo povučeno. Iako je njegova diplomatska karijera bila završena raspadom Austro-Ugarske Monarhije, ostao je prisutan u političkom životu međuratne Austrije.

U februaru 1931. godine pristupio je Nacionalsocijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji (NSDAP) i učestvovao kao govornik na više predizbornih skupova te stranke u Austriji.

Baron Vladimir Gizl fon Gizlingen preminuo je 20. februara 1936. godine, u 77. godini života. Njegova zaostavština danas se čuva u Austrijskom državnom arhivu (Österreichisches Staatsarchiv) u Beču, gde predstavlja vredan izvor za proučavanje austrougarske diplomatije i događaja, koji su prethodili izbijanju Prvog svetskog rata.