Komplikovani propisi i regulatorne prepreke usporavaju projekat skladištenja struje

Austriju bi mogao da zapljusne talas investicija u velike sisteme za skladištenje električne energije jer, prema navodima iz industrije, privatni investitori žele da ulože oko pet milijardi evra u velike baterijske sisteme. Međutim, došlo je do spora oko pravila koja regulišu ove projekte.

Napredak projekata velikih baterijskih sistema usporavaju komplikovani propisi, naknade i regulatorne prepreke.

Kamen spoticanja su mrežne naknade. Trenutno, sistemi za skladištenje energije u baterijama plaćaju naknade kada preuzimaju struju iz mreže, a plaćaju ih ponovo i kada tu uskladištenu energiju vraćaju u mrežu.

Operateri to smatraju dvostrukim naplaćivanjem koje mnoge projekte čini ekonomski neodrživim.

Zakon o elektroenergetskoj industriji je praktično otvorio put za baterijske sisteme industrijskih razmera, sa planovima za uspostavljanje kapaciteta za skladištenje od pet gigavata. Industrija insistira na tome da sistemi za skladištenje budu izuzeti od određenih mrežnih naknada, što je praksa uobičajena u Nemačkoj i drugim zemljama EU.

Međutim, prema pisanju lista „Kleine Zeitung”, regulatorno telo E-Control je predložilo izuzeće pod uslovima koje je teško ispuniti.

Regulator zauzima oprezan stav. Ako bi operateri skladišta godinama bili oslobođeni plaćanja mrežnih naknada, finansijski teret za potrošače bi mogao da poraste.

„To je besmislica”, kaže Urban Windelen, predsednik Nemačkog udruženja za sisteme skladištenja energije (BVES).

„U najgorem slučaju, dodavanje kapaciteta za skladištenje je neutralno po pitanju troškova”, dodao je Windelen.

Predstavnici industrije uzvraćaju da sistemi za skladištenje zapravo smanjuju ukupne troškove tako što rasterećuju mrežu i preuzimaju višak električne energije tokom perioda visoke proizvodnje.

Generalni direktor Austrijskog udruženja za skladištenje energije Christoph Schmidt predlaže kompromis – umesto izuzeća u trajanju od 20 godina, oslobađanje od plaćanja bi važilo samo 12 godina.

Uslov bi bio da sistemi za skladištenje dele priključak na mrežu sa postrojenjima kao što su vetroparkovi i da se njima može upravljati u skladu sa potrebama operatera mreže.

Pretvaranje otpada u energiju – Beč se oslanja na baterije iz električnih vozila

Ton industrije postao je veoma direktan i oštar.

Schmidt kritikuje činjenicu da je Austrija mesecima raspravljala o tome da li privatnim investitorima treba dozvoliti da profitiraju od projekta koji bi istovremeno mogao da poveća konkurentnost.

Zatim dolazi opaska koja sumira raspoloženje – „Stalno sami sebe ometamo“.

Pokretač inicijative “Tausendundein Speicher“ Cornelia Daniel ukazuje na neiskorišćeni potencijal.

„Milijarde potencijalnih investicija čekaju da budu iskorišćene u Austriji“, kaže ona.

Kroz svoju inicijativu ona se fokusira na preduzeća koja već proizvode solarnu energiju i žele da je bolje iskoriste putem skladištenja u baterijama.

Međutim, iz perspektive industrije skladištenja, ova rešenja manjeg obima nisu dovoljna. Iako mogu da optimizuju pojedinačna preduzeća, ona ne rešavaju problem sa kojim se suočava elektroenergetski sistem u celini.

Za sistem obnovljivih izvora energije, Austriji je takođe potrebno skladištenje velikih razmera – i jasna pravila.