Legionarska bolest u Lincu, troje pacijenata preminulo

Od izbijanja legionarske bolesti u širem području Linca, troje pacijenata su preminula, objavila je pokrajina Gornja Austrija.

Broj obolelih veći za četiri nova slučaja – 26 od početka epidemije 20. jula.

Uprkos intenzivnim istragama i početnim rezultatima, još uvek nije identifikovan izvor zaraze.

Ukupno 24 zaražene osobe iz Gornje Austrije zahtevalo je bolničko lečenje, neke su na intenzivnoj nezi.

Još dve zaražene osobe žive u inostranstvu, ali su bile u Lincu pre nego što su se zarazile, dodaje se u saopštenju.

Prošle nedelje je objavljeno da su rashladni tornjevi u vlasništvu jedne kompanije identifikovani kao mogući izvor.

Analize Austrijske agencije za zdravlje i bezbednost hrane (AGES) otkrile su visok nivo kontaminacije.

Legionarska bolest je težak oblik zapaljenja pluća koju kod ljudi može da izazove bakterija iz roda Legionella.

Osobe koje već imaju neku hroničnu bolest, pušači, os­obe oslabljenog imuniteta i stariji  izloženi su većem riziku od infekcije ovim bakterijama.

Smrtnost pacijenata iznosi 5 do 10 odsto. Izloženost legionelama ne dovodi uvek do oboljevanja.

Legionarska bolest se prenosi udisanjem mikroskopskih kapljica vode (aerosola) koje sadrže bakterije iz roda Legionela koje žive u vodi i razmnožavaju se u odgovarajućim uslovima – u stajaćoj vodi pri temperaturi od 20 do 50 stepeni.

Aerosoli u kojima su prisutne legionele mogu nastati, na primer, pri puštanju vode iz slavine ili tuša, pri stvaranju mehurića u vodi u hidromasažnim bazenima ili putem nekih klimatizacionih sistema.

Povoljne uslove za razvoj legionele omogućava voda temperature između 20 i 50 stepeni. Rizična mesta su cisterne ili rezervoari tople ili hladne vode, cevi sa malim protokom vode ili bez protoka, sluz (biofilm), kamenac, korozija i prljavština na unutrašnjim površinama cevi, rezervoara, tuševa i slavina.

Simptomi bolesti obično počinju dva do deset dana nakon izloženosti bakteriji, a u retkim slučajevima potrebno je do tri nedelje da bi se ona razvila. Najčešći simptomi bolesti su povišena temperatura, groznica, glavobolja i bolovi u mišićima. Nakon toga dolazi do pojave suvog kašlja i problema s disanjem koji se mogu razviti u teško zapaljenje plućaš.

Često se javljaju dijareja ili povraćanje, a kod polovine obolelih zbunjenost ili delirijum.

Većini pacijenata  potrebno je bolničko lečenje antibioticima.