Lideri EU završili samit u Briselu bez dogovora o budžetu

Lideri EU završili su danas samit u Briselu bez dogovora o budžetu, uz novi manjak od 70 milijardi evra u finansiranju Ukrajine i otvorene sukobe u vezi sa energetikom i migracija, ali i uz novu odlučnost da se uspostave novi instrumenti trgovinske zaštite kako bi se Unija suprotstavila Kini.

Lideri EU okupili su se u četvrtak i danas u Briselu sa dnevnim redom koji je obuhvatao dugoročni budžet, finansijsku podršku Ukrajini, migracije, energetiku i odnose sa Kinom.

Oni su opširno raspravljali o narednom Višegodišnjem finansijskom okviru (VFO), ali je ostvaren mali napredak, jer su pojedine zemlje ostale pri svojim čvrstim stavovima, prenosu Euronews.

Pregovarački okvir, koji je irsko predsedavanje Savetom EU predstavilo pre samo nekoliko dana, a kojim je predloženo smanjenje ukupnog budžeta za 141 milijardu evra kako bi se udovoljilo štedljivijim državama članicama, sada je i zvanično odbačen.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta preuzeće vođenje pregovora, a očekuje se da će u narednim sedmicama predstaviti novi kompromis, za koji mnogi veruju da će biti iznet pre vanrednog samita koji je zakazao za 26. novembar, svega nekoliko dana pre izbora u Španiji.

Očekuje se da će se Košta usredsrediti na tri glavna pravca: da nacionalni doprinosi budu što je moguće niži, da se preispita paket poreza na nivou EU, između ostalog i uz oslanjanje na predloge Evropskog parlamenta, kao i da se ponovo uvedu instrumenti fleksibilnosti koje je irsko predsedavanje ukinulo, prenosi Tanjug.

Migracije su ponovo bile jedno od najspornijih pitanja nakon što se prethodna rasprava u junu pretvorila u žestoku verbalnu svađu između španskog premijera Pedra Sančeza, s jedne strane, i italijanske premijerke Đorđe Meloni i danske premijerke Mete Frederiksen, s druge strane.

Ovoga puta, Italija i Španija saglasile su se o prvom koraku ka rešavanju spora u vezo sa kontrolom granica nakon niza uzajamnih kontrola uvedenih posle krize u španskoj eksklavi Seuti.

Privremene granične kontrole Italije trebalo je da isteknu u četvrtak uveče, a njihovo trajanje produženo je za nedelju dana kako bi se uskladilo sa španskim kontrolama koje ističu 22. oktobra.

Do tada bi ministri unutrašnjih poslova dve zemlje trebalo da se dogovore o merama koje će ih zameniti.

Međutim, Frederiksen je kritikovala Sančeza zbog njegovog plana da reguliše pravni status 600.000 migranata.

„Zatražila sam od Evropske komisije da ispita šta se dešava kada neka zemlja radi gotovo potpuno suprotno od onoga što rade svi mi ostali“, rekla je Frederiksen, jasno aludirajući na Španiju, iako je nije izričito imenovala.

Meloni, Frederiksen i holandski premijer Rob Jeten organizovali su neformalni doručak pre rasprave sa još 17 lidera EU, kako bi razmotrili „inovativna rešenja“ u oblasti migracija.

Sve veću podršku dobijaju vanredne mere koje bi omogućile privremenu obustavu podnošenja zahteva za azil tokom kriza.

U konačnom tekstu samo se poziva Evropska komisija da koordinira aktivnosti sa državama članicama „u vezi sa svim oblicima instrumentalizacije“.

Lideri EU su raspravljali i o energetici, a Višegradska grupa (V4) i Italija zatražile su izmenu zaključaka samita, kako bi se od Evropske komisije tražilo da predloži nove mere za ograničavanje kratkoročnih oscilacija cena električne energije i da preispita predloženi Sistem trgovine emisijama (ETS).

Višegradska grupa, Italija i, u manjoj meri, Grčka predvodile su ovu inicijativu jer se suočavaju sa nekim od najviših troškova energije u Evropi.

Tu zabrinutost u velikoj meri dele i druge države članice koje su na kraju pozvale na koordinisan evropski odgovor na tekuću energetsku krizu.

Međutim, pokušaj da se ponovo otvori pitanje ETS-a izazvao je reakciju Finske, Danske i Švedske.

Češki premijer Andrej Babiš oštro je kritikovao porez na ugljenik, optužujući ga da narušava konkurentnost Evrope, tako što podstiče nagli rast troškova energije.

„Celog dana smo, na nivou lidera, učestvovali u sastavljanju teksta tehničke prirode“, rekao se jedan zvaničnik EU na marginama samita, navodeći da iz toga ne proističu nikakve nove mere, niti nove politike koje bi zaista pomogle državama članicama EU da reše svoje probleme.

Von der Leyen: Na sastanku Evropskog saveta bilo reči o energetici,migracijama

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je da je sastanak Evropskog saveta bio dug i sadržajan i da se razgovaralo o energetici, evropskoj konkurentnosti, trgovinskim odnosima EU i Kine, budžetu Unije, kao i o podršci Ukrajini i pitanju migracija.

Von der Leyen je rekla na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom nakon sastanka Saveta u Briselu da će EU preduzeti šest mera za stabilizaciju tržišta energenata, među kojima su oslobađanje 100 miliona barela nafte i dizela tokom naredna četiri meseca, kao i pokretanje strateškog dijaloga o evropskim rafinerijama, čiji je cilj povećanje broja rafinerija u Uniji i snižavanja cena.

Ona je najavila da će biti unapređen rad radne grupe koja treba da ovlasti tržišnog operatera da izađe na globalno tržište i kupi potrebne energente na nivou Evropske unije.

Kao srednjoročne mere, Von der Leyen je navela da je neophodno da zemlje članice EU pređu na pristupačne, čiste i domaće izvore energije nuklearnu energiju i obnovljive izvore.

„Moramo da promenimo način na koji trošimo energiju, tako što ćemo strana fosilna goriva zameniti električnom energijom proizvedenom u Evropi. Takođe moramo da modernizujemo i unapredimo naše elektroenergetske mreže. Jeftina energija mora da stigne tamo gde je potrebna“, navela je ona.

Istakla je da su članice EU prošle godine instalirale 80 gigavata kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali da još šest puta više kapaciteta čeka na priključenje na mrežu.

Kao važnu temu sastanka Von der Leyen je istakla ekonomske i trgovinske odnose EU i Kine, uključujući trgovinske disbalanse, navodeći da je trgovinski deficit Unije sa Kinom iznosio 2025. godine milijardu evra dnevno.

„Svi smo saglasni da je Kina važan trgovinski partner EU. Želimo da to partnerstvo bude pravično, uravnoteženo i obostrano korisno. Međutim, za to je potrebno značajno uspostavljanje ravnoteže, i to brzo“, ukazala je predsednica EK.

Ona je istakla da je disbalans u trgovini EU sa Kinom neodrživ i da ne sme da se nastavi.

„“Prvo, delovaćemo kroz dijalog. Ali dijalog mora da donese rezultate. Konsultacije u Pekingu već su dale prve rezultate: Kina je prvi put pristala da ograniči izvoz hibridnih vozila; poboljšan je pristup tržištu za pojedine industrijske i poljoprivredno-prehrambene proizvode iz EU, a postignuta je i veća predvidljivost u pogledu izvoznih kontrola, naročito kada je reč o retkim mineralima i magnetima“, istakla je Von der Leyen.

Najavila je i da će EU uvesti dodatne zaštitne mere i da će raditi na razvoju novih instrumenata za rešavanje strukturnih neravnoteža.

Govoreći o budžetu EU, je istakla da je Višegodišnji finansijski okvir (VFO) osmišljen da odgovori na prioritete Unije, odnosno na prioritete o kojima se raspravljalo na svakom pojedinačnom sastanku Evropskog saveta tokom proteklih sedam godina.

Von der Leyen je navela da EU u sadašnjem vremenu krize mora da radi na ambicioznom paketu novih sopstvenih prihoda EU.

Govoreći o podršci EU Ukrajini, ona je istakla da je ta pomoć važnija nego ikada, jer, kako je navela, Rusija stavlja na iskušenje otpornost Ukrajine i ugrožava njenu ekonomiju.

Naglasila je da EU ubrzava pružanje pomoći Ukrajini u vezi sa njenim najhitnijim potrebama.

„Zajam za podršku Ukrajini daje rezultate. U okviru odbrambene komponente tog zajma već smo isplatili gotovo 16 milijardi evra“, navela je Von der Leyen, ističući da Brisel nastavlja da podržava ukrajinski budžet.

Ona je rekla da do kraja godine može da bude isplaćeno još 17 milijardi evra Ukrajini, pod uslovom da Kijev sprovede neophodne reforme.

„Evropa čini mnogo. Ali stvarnost je jednostavna: sve dok se ovaj rat nastavlja, finansijske potrebe Ukrajine nastaviće da rastu“, istakla je predsednica EK, navodeći da trenutno EU i njene države članice obezbeđuju 80 odsto spoljne pomoći Ukrajini.

Kada je reč o migracijama, Von der Leyen je istakla da će Evropska komisija predložiti novi evropski okvir za reagovanje u vanrednim situacijama koji će državama članicama obezbediti sredstva za brzo reagovanje na ozbiljne pretnje na spoljnim granicama i zaštitu unutrašnje bezbednosti i najavila da će taj okvir biti predstavljen do kraja godine.

Ona je rekla da se, nakon godina napornog rada, sada u potpunosti primenjuje Pakt o migracijama i azilu, kao i da su države članice ostvarile značajan napredak u njegovom sprovođenju, a broj ilegalnih prelazaka granica smanjen je za više od 56 odsto tokom protekle dve godine, odnosno za više od polovine, a od početka ove godine za 34 odsto.

„Uspostavili smo obavezne postupke provere i granične procedure, odnosno jedinstven, standardizovan postupak koji se primenjuje u svim državama članicama. Imamo novu uredbu o vraćanju migranata, kao i snažna partnerstva duž svih glavnih migracionih ruta. Rezultati govore sami za sebe“, istakla je Von der Leyen.

Prema njenim rečima, broj zahteva za azil takođe je u padu – za 16 odsto od početka godine – pri čemu je u nekoliko država članica zabeležen istorijski nizak nivo.

Von der Leyen je navela da stopa vraćanja migranata sada premašuje 30 odsto, uz primenu nove uredbe o vraćanju.

„Ovi trendovi moraju da se nastave. Da bismo i dalje bili uspešni, moramo nastaviti da delujemo zajednički“, zaključila je ona.