Ministri unutrašnjih poslova EU dali zeleno svetlo za uspostavljanje centara za povratak

Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU su, na sastanku u Luksemburgu, dali konačno zeleno svetlo za uspostavaljanje centara za povatak u trećim zemljama.

Ovaj zakonski akt, koji je pre godinu dana predstavio komesar za migracije Magnus Brunner, omogućava brže i efikasnije vraćanje osoba iz trećih zemalja koje ilegalno borave u EU.

Takođe se predviđa osnivanje centara za povratak u trećim zemljama.

Evropski parlament je već odobrio ovu uredbu.

Dozvoliće se osnivanje „čvorišta za povratak” van EU u slučajevima kada je izdat nalog za povratak. Sporazumi se mogu zaključiti sa trećom zemljom koja poštuje međunarodne standarde i principe ljudskih prava, što je pitanje povodom kojeg su organizacije za zaštitu ljudskih prava ranije izrazile zabrinutost.

Obraćajući se Savetu ministara EU, ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner naglasio je da je reč o „izuzetno važnom sastanku”, budući da se usvaja „veoma važna odluka”, uredba o povratku, odnosno zakon o deportaciji.

On je istakao da ovaj zakon pruža siguran pravni osnov za ono na čemu se intenzivno radi – uspostavljanje centara za povratak.

Karner namerava da brzo pokrene rad ovih čvorišta za povratak, u saradnji sa takozvanom „grupom za implementaciju”.

Cilj grupe je da do kraja godine odluči koje bi zemlje mogle da budu domaćini tih centara. Ministri unutrašnjih poslova Austrije, Nemačke, Holandije, Danske i Grčke održali su dodatne razgovore, pre početka sastanka Saveta EU, nakon kojegnijedan od učesnika nije želeo da imenuje konkretne zemlje u kojima bi ovi centri mogli biti osnovani.

Mediji pominju da se radi o zemljama poput Ugande, Ruande, i Kazahstana.

„Oko dve trećine osoba kojima je naloženo da napuste EU to zapravo ne čine. Revidirana pravila o povratku pružiće podršku državama članicama u efikasnom sprovođenju brzih postupaka vraćanja. Ovo je ključno za koordinisan pristup upravljanju migracijama u okviru Pakta o migracijama i azilu”, naglasio je Džim O’Kalahan, irski ministar za migracije i trenutni predsedavajući Savetu ministara EU.

Nova uredba takođe uvodi zabranu ulaska u EU nakon deportacije, kao i pritvor za osobe koje se vraćaju, a predstavljaju bezbednosnu pretnju. Od država članica će se zahtevati da u ranoj fazi procene da li pojedinac predstavlja bezbednosni rizik; za takva lica, nakon što budu identifikovana, važiće stroga pravila.

Povratnici takođe moraju bliže sarađivati sa nadležnim organima; izostanak takve saradnje mogao bi dovesti do ozbiljnih posledica, poput ukidanja određenih pogodnosti. Istovremeno, potrebno je ojačati podsticaje za saradnju, uključujući podršku dobrovoljnom povratku.

Nova pravila uvode i evropski nalog za povratak, u okviru kojeg države članice moraju da zabeleže ključne elemente odluke o povratku. Cilj je da se državama članicama obezbede informacije neophodne za priznavanje „naloga za deportaciju” koje su izdale druge države članice.

Njihovo međusobno priznavanje bilo je sporno pitanje i za sada ostaje na dobrovoljnoj osnovi; ono će biti ponovo razmotreno tri godine nakon stupanja novih propisa na snagu. Komisija tada može podneti zakonodavni predlog kojim bi se uvelo obavezno međusobno priznavanje.

Pitanje povratka lica iz trećih zemalja koja su ilegalno boravila u EU prethodno je bilo regulisano Direktivom EU o povratku. Aktuelna direktiva usvojena je 2008. Godine, a njena revizija predstavlja ključni projekat Komisije Ursule von der Leyen i dopunjuje Pakt EU o migracijama i azilu, koji je na snazi od 12. juna.

Uredba će sada biti objavljena u Službenom listu EU i stupiti na snagu narednog dana.

Pojedine odredbe, poput onih koje se odnose na centre za povratak, stupiće na snagu odmah.

Ostale odredbe, koje zahtevaju pripremne radnje, primenjivaće se godinu dana nakon stupanja na snagu.