Mobilni telefoni razotkrivaju austrijske obaveštajce

Austrijske obaveštajne službe su u svojim sedištima zaštićene barijerama i bezbednosnim kontrolnim punktovima, ali komercijalno dostupni podaci sa mobilnih telefona čine njihovo osoblje ranjivim i to predstavlja ogroman bezbednosni rizik u samom srcu Austrije.

Kako je otkrila višemesečna istraga nedeljnika „News“, kretanje pripadnika obaveštajnih službi, policije i oružanih snaga može se pratiti pomoću komercijalno dostupnih podataka o lokaciji sa pametnih telefona.

Nalazi se zasnivaju na skupu podataka koji sadrži informacije o lokaciji 562.448 pametnih telefona u Austriji, prikupljenih u jesen 2024. godine.

Podaci, prvobitno prikupljeni u svrhe poput oglašavanja, mogu iznenada otkriti radna mesta, kućne adrese i privatne rute kretanja.

Posebno zabrinjava činjenica da podaci pokazuju prisustvo pametnih telefona na osetljivim lokacijama u okviru austrijskog bezbednosnog aparata.

Tu spada, na primer, kasarna „Maria Theresien Kaserne“ u Beču, u kojoj je smeštena Obaveštajna služba oružanih snaga (HNaA).

Čak i ako je GPS praćenje na telefonu isključeno, potpuna zaštita nije zagarantovana, jer pametni telefoni mogu odrediti i preneti svoju lokaciju putem Wi-Fi mreže, mobilne mreže ili drugih signala.

Iako je za ulazak u objekat možda potrebno proći pored stražara i bezbednosnih kontrolnih punktova, pametni telefoni za sobom ostavljaju mnoštvo digitalnih tragova.

U slučaju jednog navodno zaposlenog u službi HNaA, bilo je moguće pratiti rutu od njegovog radnog mesta do kuće u Donjoj Austriji. Posebno zanimljiv detalj je to što je njegova kuća jedina u komšiluku koja je zamućena na Google mapama, što više privlači pažnju nego što je smanjuje.

Sličan obrazac se uočava i kada je reč o austrijskim službama državne bezbednosti.

U okviru kasarne „Rennwegkaserne“, sedišta Direktorata za državnu bezbednost i obaveštajne poslove (DSN), locirano je 37 pametnih telefona iz analiziranog skupa podataka. Takođe je bilo moguće pratiti privatno kretanje i rute policijskih službenika.

Podaci o lokaciji otkrivaju detaljne profile kretanja. Na primer, mogle bi se potencijalno otkriti posete javnim kućama. Međutim, istraga „News-a“ nije pronašla nijedan slučaj da su pripadnici bezbednosnih službi posećivali javne kuće.

Ovaj primer ilustruje potencijal takvih podataka da ugroze privatnost i reputaciju pojedinaca. Strane obaveštajne službe bi mogle da iskoriste ove informacije kako bi identifikovale zaposlene radi njihovog vrbovanja ili, u najgorem slučaju, kako bi ih kompromitovale.

U pozadini ovog problema leži ogromno tržište podataka. Pametni telefoni i aplikacije prikupljaju podatke o lokaciji u svrhe oglašavanja. Ali, ovi podaci se na kraju mogu komercijalno ponuditi putem posrednika.

Ovaj metod prikupljanja informacija poznat je kao „obaveštajni rad zasnovan na oglašavanju” (Advertising based Intelligence – ADINT). Umesto složenog procesa hakovanja pametnog telefona, analiziraju se već postojeći komercijalni podaci.

Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane saopštila su na upit „News-a“ da su svesna bezbednosnih rizika povezanih sa takvim podacima. Oba resora ukazuju na programe obuke, kao i na tehničke i organizacione mere zaštite.

Ipak, istraživanje otkriva kritičnu ranjivost, probni skup podataka i relativno jednostavni metodi bili su dovoljni da se prate digitalni tragovi od visoko osetljivih objekata pa sve do privatnog života pojedinca.

Iako barijere, ograde i bezbednosni kontrolni punktovi štite austrijske obaveštajne službe od uljeza, mobilni telefon u džepu i dalje može otkriti ko tamo radi i kuda ti ljudi odlaze nakon što završe smenu.